Spoljno napajanje okupirane nuklearne elektrane Zaporožje obustavljeno je već više od tri dana, što je najduži prekid do sada i izaziva zabrinutost za bezbednost ovog kompleksa sa šest reaktora, koji se nalazi na levoj obali Dnjepra, pod ruskom kontrolom.
Rezervni generatori trenutno obezbeđuju napajanje sistema za hlađenje i bezbednost nakon što je poslednja dalekovodna veza sa elektranom presečena na ruskoj strani u utorak u 16.56, a za sada nema nagoveštaja da će biti ponovo uspostavljena, piše Guardian.
Rafael Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), opisao je situaciju u sredu kao “duboko zabrinjavajuću“, a u četvrtak se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali se stanje nije promenilo.
Zapadni stručnjaci i ukrajinski zvaničnici strahuju da Kremlj izaziva veštačku krizu kako bi učvrstio kontrolu nad najvećom evropskom nuklearnom elektranom i da Rusija preduzima visokorizične korake da pokrene bar jedan reaktor, uprkos ratnim dejstvima.
– Rusija koristi nuklearnu elektranu kao sredstvo za ucenu – rekao je jedan ukrajinski zvaničnik, dok je stručnjak organizacije Grinpis upozorio da je ruska okupacija ušla u “novu kritičnu i potencijalno katastrofalnu fazu“.
Stres testovi koje su evropski regulatori sproveli posle katastrofe u japanskoj Fukušimi 2011. pokazali su da nuklearna elektrana može da funkcioniše bez spoljnog napajanja do 72 sata. Prelazak tog vremenskog limita nikada nije ispitan, navode ukrajinski izvori.
Rusija je zauzela elektranu Zaporožje u martu 2022, a njeni reaktori, koji su ranije mogli da napajaju četiri miliona domaćinstava, stavljeni su u hladni režim zbog bezbednosti.
Ukrajina i dalje smatra elektranu svojom, pa se pitanje njenog statusa pojavilo i u pregovorima američkog predsednika Donalda Trampa i Putina. Tramp je sugerisao da bi SAD trebalo da preuzmu kontrolu, dok je Kremlj saopštio da želi da ponovo pokrene sve reaktore i poveže ih na rusku mrežu — što se smatra izvodljivim samo u mirnodopskim uslovima.
Trenutno sedam od ukupno 18 dostupnih generatora obezbeđuje hlađenje u elektrani, ali ukrajinski izvori upozoravaju da bi, u slučaju njihovog kvara, nuklearno gorivo u šest reaktora moglo da počne nekontrolisano da se zagreva tokom nekoliko nedelja, što bi dovelo do topljenja jezgra.
Ubrzana verzija ovakvog scenarija dogodila se u Fukušimi, gde su reaktori neposredno pre toga radili. Zemljotres jačine 9,0 pogodio je Japan, a reaktori su se automatski ugasili. Hitni generatori nastavili su da pumpaju rashladnu vodu, ali ih je ubrzo onesposobio cunami. Tri nuklearna jezgra su se istopila u roku od tri dana, iako je gorivo ostalo obuzdano. Niko nije poginuo, ali je više od 100.000 ljudi evakuisano.
Postoje naznake da je Rusija blizu završetka nove dalekovodne veze ka elektrani Zaporožje, koja bi išla kroz okupirane teritorije, kako bi se kriza rešila.
IAEA prijavila granatiranje elektrane
IAEA je prethodno granatiranje kompleksa elektrane, koja je na teritoriji čvrsto pod ruskom kontrolom, zabeležila 16. septembra.
Stručnjaci iz agencije su čuli artiljerijsku vatru i videli dim u blizini postrojenja, a granate su pale opasno blizu skladišta goriva, na oko 400 metara razdaljine. Ruski izvori poput RIA Novosti tvrde da su ukrajinske snage izazvale požar u blizini tankera sa gorivom, kao i da je sprečeno njegovo širenje.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)