Da li ste znali da je optimalan nivo vitamina od ključnog značaja za zdravlje srca i krvnih sudova? Stručnjaci i naučni dokazi ukazuju na to da nedostatak pojedinih vitamina može imati negativan uticaj na zdravlje srca.
Većina ljudi zdravlje srca povezuje sa nivoom holesterola, krvnim pritiskom i fizičkom aktivnošću. Iako su ovi faktori veoma važni, vitamini takođe imaju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja srca. Nedostatak određenih vitamina može uticati na srčani mišić, krvne sudove i sposobnost organizma da proizvodi zdrava crvena krvna zrnca.
Iako nedostatak vitamina nije najčešći uzrok srčanih bolesti, može doprineti razvoju problema sa srcem ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme. Uravnotežena ishrana i lečenje nutritivnih deficita mogu pomoći u očuvanju zdravlja kardiovaskularnog sistema. Sve najvažnije informacije o ovoj temi dala je doktorka Dibanšuom Guptom, kardiologom iz bolnice Sarvodaya u Džalandharu.
Zašto su vitamini važni za srce?
Srce je mišić koji neprekidno radi kako bi pumpao krv kroz ceo organizam. Da bi pravilno funkcionisalo, potreban mu je stalan dotok hranljivih materija, uključujući vitamine i minerale.
Vitamini pomažu da:
– proizvode energiju za ćelije srca;
– podrže zdravu cirkulaciju krvi;
– zaštite krvne sudove od oštećenja;
– održavaju normalan srčani ritam;
– učestvuju u stvaranju zdravih crvenih krvnih zrnaca koja prenose kiseonik.
Nedostatak jednog ili više vitamina može narušiti ove procese i, u pojedinim slučajevima, povećati rizik od razvoja srčanih bolesti.
Koji nedostatak vitamina utiče na rad srca?
Prema studiji objavljenoj u časopisu Frontiers in Physiology, više nedostataka vitamina povezano je sa narušenim zdravljem srca.
Vitamin D
Vitamin D je najpoznatiji po svojoj ulozi u očuvanju zdravlja kostiju, ali ima značajnu ulogu i u radu srca.
Nizak nivo vitamina D povezuje se sa povišenim krvnim pritiskom, upalnim procesima i povećanim rizikom od srčanih bolesti. Ipak, istraživanja i dalje ispituju da li suplementacija vitaminom D direktno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Osobe koje retko borave na suncu, stariji ljudi i osobe sa određenim zdravstvenim stanjima imaju veći rizik od nedostatka vitamina D.
Vitamin B12
Vitamin B12 je neophodan za stvaranje zdravih crvenih krvnih zrnaca i pravilno funkcionisanje nervnog sistema.
Njegov nedostatak može dovesti do anemije, što smanjuje količinu kiseonika koju krv prenosi. Zbog toga srce mora da radi intenzivnije kako bi obezbedilo dovoljno kiseonika svim tkivima u organizmu.
Studija objavljena u časopisu Current Vascular Pharmacology pokazuje da nedostatak vitamina B12 može povećati nivo homocisteina – aminokiseline koja se dovodi u vezu sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
Starije osobe, strogi vegetarijanci i ljudi sa poremećajima varenja imaju povećan rizik od nedostatka vitamina B12.
Folna kiselina (vitamin B9)
Folna kiselina usko sarađuje sa vitaminom B12 u procesu stvaranja zdravih krvnih ćelija.
Nizak nivo folata takođe može povećati koncentraciju homocisteina, iako nije dokazano da njegovo snižavanje suplementima smanjuje rizik od srčanog ili moždanog udara.
Ipak, dovoljan unos folata važan je za očuvanje opšteg zdravlja.
Vitamin C
Vitamin C deluje kao antioksidans koji štiti krvne sudove od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima.
Ozbiljan nedostatak ovog vitamina može oslabiti krvne sudove i usporiti zarastanje rana. Iako je vitamin C važan za zdravlje, nije dokazano da uzimanje visokih doza suplemenata sprečava nastanak srčanih bolesti kod zdravih osoba.
Tiamin (vitamin B1)
Tiamin je neophodan za proizvodnju energije u organizmu.
Težak nedostatak vitamina B1 može oslabiti srčani mišić i dovesti do stanja poznatog kao vlažni beriberi, koje, ukoliko se ne leči, može izazvati srčanu slabost.
Veći rizik od ovog nedostatka imaju osobe koje prekomerno konzumiraju alkohol, loše se hrane ili boluju od određenih hroničnih bolesti.
Da li nedostatak vitamina može izazvati nepravilan rad srca?
Da, pojedini nedostaci vitamina mogu doprineti nastanku poremećaja srčanog ritma, iako nisu najčešći uzrok, navodi studija objavljena u časopisu Oxidants and Antioxidants in Medical Science.
Na primer, ozbiljan nedostatak vitamina B1 ili B12 može negativno uticati na rad srca. Međutim, mnogo češće su nepravilni srčani ritmovi povezani sa nedostatkom minerala poput kalijuma i magnezijuma nego sa nedostatkom vitamina.
Napomena: Ako osećate lupanje srca, vrtoglavicu ili dolazi do gubitka svesti, važno je da se obratite lekaru, umesto da samostalno uzimate suplemente.
Ko je u većem riziku od nedostatka vitamina?
Neke grupe ljudi imaju veću verovatnoću da razviju nedostatak vitamina, među kojima su:
starije osobe;
osobe koje se restriktivno hrane;
strogi vegetarijanci i vegani;
osobe sa bolestima sistema za varenje, poput celijakije ili Kronove bolesti;
osobe koje dugotrajno zloupotrebljavaju alkohol;
osobe koje uzimaju lekove koji utiču na apsorpciju hranljivih materija;
osobe sa hroničnim bolestima bubrega ili jetre.
Ako pripadate nekoj od ovih grupa, lekar može preporučiti analize krvi kako bi proverio nivo vitamina.
Da li vitamini u obliku suplemenata štite srce?
Mnogi veruju da svakodnevno uzimanje vitamina može sprečiti razvoj srčanih bolesti. Međutim, stručnjaci ističu da suplementi ne mogu zameniti zdrav način života.
Ako je laboratorijski potvrđen nedostatak vitamina, suplementacija može pomoći da se njihov nivo normalizuje i ublaže zdravstveni problemi koji su posledica deficita.
Međutim, kod osoba koje nemaju nedostatak vitamina nije dosledno dokazano da rutinsko uzimanje suplemenata smanjuje rizik od srčanog ili moždanog udara, niti drugih kardiovaskularnih bolesti.
“Suplemente bi trebalo uzimati isključivo nakon konsultacije sa lekarom”, savetuje dr Gupta.
Kako sprečiti nedostatak vitamina?
Najbolji način da organizam dobije potrebne vitamine jeste raznovrsna i uravnotežena ishrana.
Namirnice koje doprinose zdravlju srca i bogate su vitaminima uključuju:
zeleno lisnato povrće;
citrusno voće;
bobičasto voće;
paradajz;
integralne žitarice;
mahunarke;
orašaste plodove i semenke;
jaja;
mleko i mlečne proizvode;
ribu;
nemasno meso.
Boravak na suncu u bezbednim vremenskim intervalima takođe podstiče stvaranje vitamina D u organizmu.
Osobama koje ne mogu da zadovolje nutritivne potrebe ishranom lekar može preporučiti odgovarajuće suplemente.
Kada treba da se obratite lekaru?
Razgovarajte sa svojim lekarom ukoliko primetite simptome koji mogu ukazivati na nedostatak vitamina:
dugotrajan umor;
slabost;
otežano disanje;
vrtoglavicu;
utrnulost ili peckanje u ekstremitetima;
nepravilan srčani ritam;
neobjašnjivo lupanje srca.
Lekar će utvrditi da li su simptomi posledica nedostatka vitamina ili nekog drugog zdravstvenog problema i preporučiti odgovarajuće lečenje.
Zaključak
Nedostatak vitamina može uticati na rad srca, naročito kada je izražen ili se dugo ne leči. Vitamini D, B12, B9, C i B1 imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja srca i krvotoka. Ipak, stručnjaci naglašavaju da rutinsko uzimanje suplemenata nije zamena za uravnoteženu ishranu i zdrav način života, niti je dokazano da sprečava srčane bolesti kod osoba koje nemaju potvrđen nedostatak vitamina.
Ukoliko sumnjate na deficit vitamina ili imate simptome koji mogu ukazivati na ovaj problem, obratite se lekaru radi odgovarajuće dijagnostike i terapije.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)