Najčešći problemi s kojima se mladi bore u našoj zemlji su, kažu stručnjaci, anksioznost, depresivna stanja, poremećaji regulacije emocija i ponašanja, zloupotreba psihoaktivnih supstanci…
Međutim, iako je stacionarno lečenje u zdravstvenim ustanovama najčešće vrlo efikasno, i dalje postoje brojne predrasude i stigma u vezi s hospitalnim lečenjem, a mladi s problemima su neretko diskriminisani i maltretirani od vršnjaka i okoline.
– Desetogodišnji prosek broja hospitalizovanih starosti do 18 godina, koji su se stacionarno lečili od bolesti iz pomenute grupe, iznosi oko 2.400. Mladi su se u 2023. najčešće lečili od bolesti koje pripadaju podgrupi poremećaji ponašanja i poremećaji emocija s početkom u detinjstvu i adolescenciji, što se razlikuje od 2021. i 2022, kada su najučestaliji razlozi hospitalizacije pripadali podgrupi poremećaji razvoja psihe. Najčešća dijagnoza od koje su se mladi stacionarno lečili u 2023. je mešoviti poremećaji ponašanja i emocija – navode u “Batutu” za Kurir.
Samopovređuju se i zbog lošeg mišljenja o sebi
Mladi u Srbiji se neretko hospitalizuju i zbog samopovređivanja. Nekada je u pitanju loše mišljenje o sebi ili prevelika očekivanja od sebe, ali i okoline. Seku se i grebu po rukama i nogama, kaže za Kurir psihijatar prim. dr Marija Đurović, šefica Odseka za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju u KBC “Dr Dragiša Mišović”: – Često se hospitalizuju i zbog pokušaja suicida, paničnih napada, poremećaja ishrane kao što su anoreksija i bulimija… Pacijenti na toj klinici su uzrasta od 15 do 25 godina, a stacionarno lečenje najčešće traje tri do četiri nedelje. – Nekad i duže, posebno kod osoba koje boluju od anoreksije. Imali smo pacijentkinju koja je kod nas došla sa 25 kila. U takvim slučajevima svakako je potrebno višemesečno lečenje da bi se uspostavila odgovarajuća telesna masa i da bi se zaustavio proces koji u nekim slučajevima vodi ka sigurnoj smrti. Međutim, važno je istaći da se lečenje u bolničkim uslovima ne završava u bolnici, nego tu najčešće počinje. Tu obavljamo dijagnostiku i pacijenti se stabilizuju, a onda je nakon toga često potrebno nastaviti sa ambulantnim lečenjem, uz podršku roditelja, okoline i čitavog sistema.
Na odeljenju za adolescente na Klinici za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” ima 12 kreveta koji su uvek popunjeni, a najmlađe dete koje je trenutno na lečenju ima 12 godina, objašnjava za Kurir dr sc. med. Maja Davidović, spec. dečje i adolescentne psihijatrije u toj klinici.
– Poremećaje ponašanja odlikuje prisustvo antisocijalnog, agresivnog i izazivačkog ponašanja koje se znatno razlikuje od socijalno očekivanog ponašanja za uzrast i to ih razlikuje od nestašluka ili adolescentnog bunta. Ova ponašanja kod adolescenata odlikuju sklonost ka izazivanju tuča, krađe, izostajanje iz škole uz bežanje od kuće i iz škole, surovost prema ljudima i životinjama, napadi besa, provokativna i prkosna ponašanja, neposlušnost, drskost u ponašanju… Međutim, mladi u Srbiji se najčešće hospitalizuju zbog mešovitog poremećaja ponašanja i emocija, a to znači da pored navedenog ponašanja imaju problema sa anksioznošću i depresivnim ili drugim emocionalnim smetnjama – ističe dr Davidović i dodaje da prognoza za izlečenje kod adolescenata zavisi od vrste psihijatrijskog poremećaja, ali da je svakako potrebno da se s tretmanom započne što ranije:
Uzroci: Karakter, porodična situacija, mreže…
Dr Marija Đurović kaže da je teško reći zbog čega se pojedini mladi bore sa ovim problemima. – To je uvek kombinacija nekoliko faktora. Važnu ulogu imaju nasledna komponenta, karakter, temperament, porodična situacija, okruženje, mediji, ali i društvene mreže i čitav sistem – kaže doktorka i dodaje da zbog stigme i drugih razloga mladi često potraže pomoć od osoba koje nisu stručne za to. – Ako neko ima mentalne ili zdravstvene smetnje, uvek je prava i jedina adresa – lekar – upozorava ona.
– Potrebno je raditi na destigmatizaciji jer mnogi mladi zaziru da potraže pomoć upravo zbog straha od reakcije okoline. Dr Davidović kaže i da je u poslednjih godinu dana primetan porast agresivnog ponašanja kod mladih, a da neki od razloga za to mogu biti lokdaun tokom korone, kao i tragedija u OŠ “Vladislav Ribnikar”.
– Česte su tuče, svađe s vršnjacima i s roditeljima, vandalizam, suprotstavljanje autoritetu, destruktivnost prema imovini. Samoizolacija i zaključavanje je svakako uticalo na povećan rast adolescenata s nekim mentalnim poremećajem, a deluje i da nakon “Ribnikara” jedan procenat dece kao da teži da postigne tu nekakvu negativnu popularnost.
Pomoć postoji: Nacionalni broj za prevenciju samoubistva
Broj 0800/309-309, opcija 1,nacionalna je SOS linija za prevenciju samoubistva. Radi 24 sata, sedam dana u nedelji, a na ovaj broj se javljaju lekari Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” koji pružaju pomoć osobama koje su u krizi i razmišljaju o suicidu, kao i njihovim porodicama i prijateljima. Takođe, u okviru projekta “Kako si” postoji nacionalna linija za pomoć adolescentima. Broj telefona je isti 0800/309-309, ali je opcija 3.
Komentari (0)