Da li gubimo rat protiv droge? Mećava jeftinog kokaina kosi sve redom i ima ga svuda

Danas umire deset puta više korisnika kokaina nego 2011. godine, a broj smrtnih slučajeva između 2022. i 2023. godine povećan za 30 odsto

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Pixabay/Free-photos

Velika Britanija je izgubila rat protiv droge. Sumorne brojke pokazuju ogroman porast broja ljudi koji su stradali od narkotika.

U periodu između 2022. i 2023. godine smrtni slučajevi od kokaina u Engleskoj i Velsu porasli su za 30 odsto. U poređenju sa podacima iz 2011. godine ovo je povećanje za čak deset puta.

Međutim, analitičari ukazuju da je situacija u stvarnosti još gora. Naime često postoji vremenski razmak od dve do tri godine između smrti od droge i procene pogrebnika na kojoj se zasnivaju ove statistike. Dakle, trenutne stope su verovatno čak i veće jer nisu obuhvaćene sve smrti nastale od kokaina.

Dugoročna šteta koja se na kraju završi moždanim udarom ili srčanim udarom neće se pojaviti u ovim izveštajima, objašnjava Jan Hamilton, vanredni profesor na Univerzitetu u Jorku.

Jedan od krivaca za nagli porast smrti korisnika je i rast čistoće kokaina što povećava broj slučajnih predoziranja.

Nekada se kokain prodavao na tržištu sa dva nivoa: jeftine, izmešani i skupi, čistiji kokain koji su konzumirali viši slojevi, biznismeni, slavni i bogati trgovci.

Sada, prema najnovijem izveštaju Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal, kokain u Evropi ima u proseku čistoću od preko 60 odsto dok je 2009. godine to iznosilo 35 procenata. Danas čak i ulični kokain parira vrhunskim proizvodima iz 1980-ih.

Najveća stopa nedavnih smrtnih slučajeva u Engleskoj i Velsu je među muškarcima starosti od 40 do 49 godina, piše Gardijan.

Drugi faktor je cena, koja se, uprkos inflaciji, godinama ne pomera. To je delom zato što je ponuda povećana u zemljama proizvođačima, delom zato što kokain ima poznatu uličnu cenu. Ako je podignete kupci idu negde drugde, i sumnjaju da nešto nije u redu sa proizvodom. A ako je kokain bolji i jeftiniji, više ljudi ga proba. Veći broj korisnika znači više sa neotkrivenim srčanim problemima koje bi doza kokaina mogla iznenada pogoršati.

To takođe znači da se kokain češće meša sa drugim drogama, umesto da se konzumira sam, što povećava opasnost. Sada je toliko jeftin i rasprostranjen da ga ljudi koji piju koriste za ublažavanje efekata alkohola, kako bi popili više.

Da bi se popunila praznina koja je ostala na višem delu tržišta, postoje komplikovani kokteli. Lijam Pejn, koji je umro ovog meseca, imao je „ružičasti kokain“ u svom organizmu. To je droga koja obično uključuje metamfetamin, ketamin, MDMA i krek kokain.

Prema Hariju Samnalu, profesoru upotrebe supstanci na Univerzitetu Džon Murs u Liverpulu, petina nedavno zabeleženih smrtnih slučajeva od kokaina bilo je povezano sa alkoholom, a trećina je uključivala druge droge.

Jedan važan aspekt stope smrtnosti se ne svodi na samu drogu, već na ljudsku psihologiju. Kokain se sve više normalizuje. Možda je opasnije nego ikad, ali što ga više ljudi shvata, to se čini uobičajenijim i pretpostavljaju da je sigurnije. Na ovaj način se stvara začarani krug: kada dođe do porasta upotrebe kokaina, on ima tendenciju da se proširuje.

Nekada je bila poznata kao japi droga, ali je od tada prošla kroz radikalno rebrendiranje: sada se nalazi na svim nivoima društva. To je toliko uobičajeno na fudbalskim utakmicama da zamenjuje alkohol kao glavni bezbednosni problem u danima utakmica. Istraživanje Ministarstva unutrašnjih poslova iz 2019. godine pokazalo je da su 35 odsto korisnika bili fizički radnici.

Takođe je postalo normalno da stariji ljudi uzimaju kokain. Tradicionalno, oni koji uzimaju drogu imaju tendenciju da odustanu od te navike u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim, ali grupa u generaciji „Iks“ se bori protiv tog trenda. Razlozi su nejasni, ali može biti zato što je u ovoj generaciji bilo više korisnika droga u početku.

Šta možemo učiniti u vezi sa ovom rastućom stopom smrtnosti? Britanija može učiniti vrlo malo po pitanju čistoće i cene kokaina, uglavnom zbog međunarodnih faktora. I sprovođenje zakona je ograničeno jer ljudi konzumiraju drogu masovno i uglavnom privatno. Čak ni dramatične kampanje poput one „Samo reci ne“ nisu pomogle da se ljudi odvrate od droge.

Izvor: Politika.rs

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar