Srpska pravoslavna crkva danas molitveno proslavlja Prepodobnog Mihaila Ispovednika, episkopa sinadskog, velikog učitelja pravoslavne vere i stradalnika za Hrista.
Sveti Mihailo još od ranog detinjstva posveti sebe službi Božijoj, živeći u čistoti i podvigu, daleko od svetovnih iskušenja. U mladim godinama zamonaši se zajedno sa svetim Teofilaktom Nikomidijskim, u vreme patrijarha Tarasija, koji ih posla u manastir na obali Crnoga mora. Tamo, u tišini monaškog života, obojica uznapredovaše u vrlinama, a njihove molitve postadoše silne pred Bogom.
Jednom prilikom, u vreme velike žege i suše, kada mnogi behu iznemogli od žeđi, ova dva svetitelja se pomoliše Gospodu, i po njihovim molitvama suv bakarni sud čudesno poče da iznosi vodu u obilju, napajajući sve prisutne. Ovo čudo bi svedočanstvo da Gospod ne ostavlja one koji Mu verno služe, i da uslišava molitve pravednika, kao što je nekada u pustinji napojio Izrailj vodom iz kamena.
Videći njihovo čestito življenje, patrijarh Tarasije ih uzvede na visoke crkvene službe, te Teofilakta postavi za mitropolita nikomidijskog, a svetog Mihaila za episkopa grada Sinada. Kao pastir Hristov, sveti Mihailo revnosno je pasao svoje stado, poučavajući rečju i primerom, utvrđujući verne u pravoslavlju i pobožnosti.
No, u vreme cara Lava Jermenina, nastade veliko gonjenje na Crkvu Božiju zbog ikonoborne jeresi. Sveti patrijarh Nikifor bi prognan, a mnogi pravoslavni arhijereji zbačeni sa svojih prestola. U takvom vremenu iskušenja, sveti Mihailo istupi kao neustrašivi ispovednik vere, hrabro braneći poštovanje svetih ikona i osuđujući jeretičko učenje.
Zbog svoje smelosti i vernosti istini, bi izveden pred carsku vlast i podvrgnut ispitivanjima i mučenjima. No svetitelj Hristov ne pokleknu, nego hrabro ispovedaše: da poštuje svete ikone Hrista Boga, Presvete Bogorodice i svetih, i da prezire svako nasilno naređenje protiv vere. Zato bi prognan i gonjen iz mesta u mesto, gde u trpljenju i siromaštvu pretrpe mnoge muke, ostajući do kraja veran Gospodu.
Tako sveti Mihailo dovrši svoj zemaljski put, ukrašen dvostrukim vencem — kao arhijerej i kao ispovednik vere, i preseli se u nebeska obitališta, gde sada sa svetima slavi Hrista Boga.
Molitva:
“Nastavniče Pravoslavlja, učitelju pobožnosti i čistote, svećnjače vaseljene, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Mihailo premudri, učenjem tvojim sve si prosvetio, sviralo duhovna, moli Hrista Boga, da spase duše naše.”
Običaji na današnji dan
Prema narodnom verovanju, na ovaj dan vernici se uzdržavaju od teških poslova i svađa, a smatra se da je dobro posvetiti dan molitvi i miru u kući. U nekim krajevima običaj je i da se dom očisti i sredi, kao simbol duhovnog čišćenja i novog početka.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)