Američko Ministarstvo rata razmatra mogućnost odustajanja od plana za raspoređivanje raketa “tomahavk” u Nemačkoj, delom zbog procena da bi Moskva takav potez mogla da protumači kao dodatnu eskalaciju, piše Politico.
Prema navodima tog medija, ova odluka uklapa se u šire preispitivanje američkog vojnog prisustva u Evropi, koje uključuje smanjenje broja vojnika u Nemačkoj i moguće povlačenje određenih vojnih kapaciteta, dok Vašington redefiniše svoju ulogu unutar NATO-a.
Vrhovni komandant NATO-a i komandant američkih snaga u Evropi, general Aleksus Grinkevič, izjavio je tokom sastanka vojnih lidera da Evropa mora da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.
– Evropa može da se pojača sada i u bliskoj budućnosti – rekao je Grinkevič.
On je dodao da će Sjedinjene Američke Države određene snage i vojnu opremu preusmeriti na druge prioritete.
Kako navodi Politico, pored mogućih reakcija Rusije, američki zvaničnici zabrinuti su i zbog stanja sopstvenih zaliha naoružanja. Tokom prvih nedelja sukoba sa Iranom, SAD su iskoristile veliki broj raketa Tomahawk i Patriot.
Ministar rata Pit Hegset nedavno je upozorio Kongres da će za obnovu potrošene municije biti potrebni meseci, pa čak i godine.
Moguće odustajanje od raspoređivanja raketa izaziva zabrinutost u Berlinu, gde vlasti ubrzano rade na modernizaciji oružanih snaga i jačanju ratnih kapaciteta.
Nemački kancelar Fridrih Merc ranije je ocenio da je malo verovatno da će Vašington uskoro rasporediti Tomahawk rakete u Nemačkoj zbog ograničenih američkih zaliha.
– Amerikanci trenutno nemaju dovoljno za sebe – rekao je Merc za nemačku javnu televiziju.
Istovremeno, američki zvaničnici su na nedavnom sastanku vojnih lidera NATO-a predstavili i druge promene koje se odnose na učešće SAD u Alijansi, uključujući moguće smanjenje broja borbenih aviona, bespilotnih letelica i pomorskih kapaciteta, preneo je Welt.
Prema navodima dva evropska i jednog američkog zvaničnika, među razlozima za odustajanje od raspoređivanja raketa nalazi se i bojazan da bi Rusija mogla da odgovori na takav potez ukoliko administracija Donalda Trampa odluči da precizne krstareće rakete rasporedi u centralnom delu Evrope.
Eventualno povlačenje iz ovog plana značilo bi i odustajanje od sporazuma postignutog tokom administracije Džozefa Bajdena, što bi, prema ocenama nemačkih zvaničnika, ostavilo Berlin bez važnog dela planiranih odbrambenih kapaciteta.
– Čitava poenta je da se saveznicima daju informacije i jasnoća koje su im potrebne da bi što brže i efikasnije napredovali – rekao je neimenovani zvaničnik američkog Ministarstva odbrane.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)