Običaji za Veliki petak su brojni i treba da ih poštuju svi pravoslavci.
Na Veliki petak Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Hristovom raspeću – od trenutka kada je Isus izveden pred sud Pontija Pilata, pa sve do momenta kada je skinut sa krsta i položen u grob koji su čuvali vojnici kako bi sprečili da neko ukrade telo.
Zbog toga je reč o najtužnijem hrišćanskom prazniku.
Danas se strogo posti, ne peva se, ne veseli se, a do Vaskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer ona simbolizuju radost, nego se vernici pozivaju u hram drvenim klepetalima.
Na Veliki petak se u hramovima iznosi plaštanica na posebno ukrašen sto koji simbolizuje grob Hristov, ispred oltara. U nekim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju ako se u tom trenutku pomole Bogu i pomisle neku lepu želju, ona će im se sigurno ostvariti.
Na veliki petak ne uzimajte igle i eksere… stari kažu, ne valja se! Ovaj dan se naziva i “Raspeti petak”, pa se veruje da danas ne valja dirati oštre predmete da se ne bi “povređivale Isusove rane”. Zbog toga sutra obućari i krojači ne rade.
Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa, a u kući se ne loži vatra. Strogo je zabranjeno piti vino, jer je ono simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista. Hleb se nikako ne mesi. Prema narodnom verovanju, ovaj dan je najbolji za kalemljenje voća.
Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki petak jeste farbanje Vaskršnjih jaja, u kojem učestvuju i zabavljaju se pre svega deca.
Budući da crvena boja simbolizuje Hristovu krv, upravo ova boja se najčešće upotrebljava. Prvo ofarbano jaje se naziva “čuvarkuća”, boji se u crvenu boju i ostavlja na izdvojeno mesto godinu dana, da čuva kuću. Prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju kako bi bila plodna i donela sreću domaćinima.
Komentari (0)