Analiza koju je sprovela agencija Asošijejtid pres o desetinama država koje su najveći dužnici Kine – uključujući Pakistan, Keniju, Zambiju, Laos i Mongoliju – pokazala je da vraćanje tog duga odnosi još veću količinu prihoda od poreza koji su potrebni za održavanje škola, snabdevanje strujom, vodom i gorivom. Taj dug iscrpljuje devizne rezerve koje te države koriste kako bi platile kamate na kredite, usled čega pojedine države deli svega nekoliko meseci pre nego što ostanu bez novca.
U pozadini je odbijanje Kine da oprosti dug i njena ekstremna tajanstvenost oko toga koliko novca je pozajmljeno i pod kakvim uslovima, usled čega ostali veliki kreditori oklevaju da priteknu u pomoć, ističe američka agencija.
Pored toga nedavno je otkriveno da se od dužnika zahtevalo da stavljaju gotovinu na skrivene takozvane “eskrou račune” koji stavljaju Kinu u prvi red poverilaca za isplatu.
Države koje je analizirala agencija AP su čak 50 odsto stranog duga imale prema Kini, a većina ih je opredelila više od trećine državnih prihoda na otplatu stranog duga. Dve od njih, Zambija i Šri Lanka, već ne mogu da otplaćuju dug, čak ni kamate na kredite kojima su finansirani izgradnja luka, rudnika i elektrana.
U Pakistanu, milioni tekstilnih radnika su otpušteni zbog toga što zemlja ima previše stranog duga i ne može sebi priuštiti struju za rad mašina.
U Keniji, vlada nije isplatila plate hiljadama javnih službenika kako bi uštedela novac za isplatu stranih kredita. Glavni savetnik predsednika za ekonomiju prošlog meseca je na Tviteru objavio “Plate ili bankrot? Birajte”.
Eksperti predviđaju da ukoliko Kina ne omekša stav prema kreditima siromašnim zemljama, moglo bi doći do talasa bankrota i političkih previranja.
”U većem delu sveta, sat je otkucao ponoć”, kazao je za AP ekonomista sa Harvarda Ken Rogof. “Kina se umešala i ostavila ovu geopolitičku nestabilnost koja bi mogla imati dugoročne posledice”.
AP je uradio studiju slučaja kako se situacija odvijala u Zambiji, zemlji od 20 miliona stanovnika na jugu Afrike koja je u proteklih dve decenije pozajmila milijarde dolara od kineskih državnih banki kako bi gradila brane, pruge i puteve.
Krediti su podstakli privredu Zambije, ali su takođe toliko povećali kamate da je malo ostalo za vladu, primoravajući je da smanji izdatke za zdravstvenu zaštitu, socijalne usluge i subvencije poljoprivrednicima za seme i đubrivo.
U prošlosti u takvim okolnostima, veliki državni kreditori poput SAD, Japana i Francuske bi pravili ugovore za oprost dela duga, a svaki kreditor bi jasno prikazao koliko mu se duguje i pod kakvim uslovima kako se niko ne bi osećao prevarenim, podseća AP.
Međutim, Kina ne igra po tim pravilima. Prvo je odbila da se uopšte uključi u multinacionalne pregovore, pregovarajući odvojeno sa Zambijom i insistirajući na poverljivosti usled čega je toj zemlji zabranjeno da ne-kineskim kreditorima otkrije uslove kredita i da li je Kina osmislila način da se probije na čelo reda za vraćanje duga.
Kina odbacuje tvrdnje da je neumoljivi kreditor i ističe da, ako ona usliši zahteve MMF-a i Svetske banke i oprosti deo svojih kredita, to bi trebalo da učine i multilateralni kreditori, na koje Peking gleda kao na predstavnike SAD-a.
Usled te konfuzije, grupa nekineskih kreditora je 2020. odbila očajničke molbe Zambije da suspenduju isplate kamata, čak i na nekoliko meseci. To odbijanje je dodatno iscrpilo devizne rezerve Zambije, a do novembra iste godine ta zemlja je prestala da plaća kamate i bankrotirala, piše AP.
Od tada inflacija u Zambiji je skočila za 50 odsto, nezaposlenost je dostigla 17-godišnji maksimum, a nacionalna valuta je za svega sedam meseci izgubila 30 odsto vrednosti.
Nekoliko meseci nakon bankrota Zambije, istražitelji su utvrdili da je ta zemlja kineskim državnim bankama dugovala 6,6 milijardi dolara, dvostruko više nego što se prvobitno mislilo i oko trećine ukupnog duga te zemlje.
””Letimo na slepo”, rekao je Bred Parks, izvršni direktor AidData, istraživačkog odseka kompanije “William & Mary” koji je otkrio hiljade tajnih kineskih kredita i učestvovao u analizi AP-a. “Kada pogledate ispod jastuka kauča, odjednom shvatite, “pa ovde ima mnogo toga što nam je promaklo. Zapravo, stvari su mnoge gore”.
Siromašne zemlje su i ranije bile na udaru manjka strane valute, rasta nezaposlenosti i rasprostranjene gladi, ali retko kada kao danas.
Pored uobičajene kombinacije lošeg upravljanja i korupcije dogodila su se i dva neočekivana i razorna događaja: Rat u Ukrajini, koji je izazvao rast cena žita i nafte, i odluka američkih Federalnih rezervi da deset puta zaredom povećaju kamatnu stopu, a poslednji put se dogodio ovog meseca, podseća američka agencija. Usled toga krediti sa promenjivom kamatnom stopom postali su mnogo skuplji.
Sve to je uzdrmalo u unutrašnju politiku u odrazilo se na strateška savezništva.
U martu, teško zaduženi Honduras naveo je “finansijske pritiske” kao razlog za odluku da uspostavi zvanične diplomatske veze sa Kinom i prekine odnose sa Tajvanom.
Prošlog meseca, Pakistan je toliko očajnički želeo da spreči nove nestanke struje da je postigao dogovor za kupovinu nafte od Rusije, i na taj način odstupio od napora, koje predvode SAD, za uskraćivanje sredstava Vladimiru Putinu.
U Šri Lanki, izgrednici su prošlog jula izašli na ulice, zapalili kuće ministara i upali u predsednički palatu, usled čega je lider koji se povezuje sa poslovima sa Kinom pobegao iz zemlje, podseća AP.
Kinesko ministarstvo inostranih poslova je u saopštenju za AP osporilo tvrdnju da je Kina kreditor koji ne prašta i ponovilo ranije tvrdnje u kojima okrivljuje američke Federalne rezerve.
U saopštenju se navodi da, ako ona usliši zahteve MMF-a i Svetske banke i oprosti deo svojih kredita, to bi trebalo da učini i multilateralni kreditori, na koje Kina gleda kao na predstavnike SAD-a.
”Pozivamo te institucije da aktivno učestvuju u relevantnim akcijama u skladu za principom “zajednička akcija, pravedan teret” i daju veće doprinose kako bi pomogle zemljama u razvoju da prevaziđu ove poteškoće”, stoji u saopštenju ministarstva.
Kina tvrdi da je ponudila olakšice u vidu produženog dospeća kredita i hitnih zajmova, i da je dala najveći doprinos programu za privremenu obustavu plaćanja kamata tokom pandemije koronavirusa.
Takođe ističu da su oprostili 23 beskamatna kredita afričkim zemljama, mada Perks iz AidData tvrdi da su ti krediti uglavnom od pre dve decenije i da iznose manje od 5 odsto od ukupnog pozajmljenog iznosa.
U razgovorima visokih zvaničnika u Vašingtonu prošlog meseca, Kina je razmatrala odustajanje od zahteva da MMF i Svetska banka oproste kredite ako se ta dva kreditora obavežu da će ponudi bespovratna sredstva i drugu pomoć zemljama u nevolji, objavilo je više medija. Međutim, posle toga nije bilo nikakvih saopštenja i oba kreditora su izrazila nezadovoljstvo.
U martu, teško zaduženi Honduras naveo je “finansijske pritiske” kao razlog za odluku da uspostavi zvanične diplomatske veze sa Kinom i prekine odnose sa Tajvanom.
”Moj stav je da treba da ih vučemo – možda je to nepristojan izraz – treba da hodamo zajedno”, kazala je direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva ranije ovog meseca.
“Jer ako to ne učinimo, to će značiti katastrofu za mnoge, mnoge zemlje”.
Kina je takođe odbacila ideju, koju je popularizovala Trampova administracija, da se bavi “diplomatijom dužničke zamke”, u okviru koje se države zaduže toliko da to sebi ne mogu priuštiti i onda ona može da zapleni luke, rudnike i drugu stratešku imovinu.
AP ističe da su eksperti koji su proučavali tu temu detaljno stali na stranu Pekinga. Kineski zajmovi dolaze iz desetina banki i toliko su zamršeni da bi ih bilo teško koordinisati sa vrha.
”Iza ovoga ne stoji jedna osoba”, kazao je za AP Til Emeri, bivši analitičar državnih kredita koji sada upravlja konsultantskom grupom Til insajts.
”Oni na neki način to smišljaju usput. Ne postoji masterplan”, kazao je Perks iz AidData.
U međuvremenu, Peking sprovodi jednu novu vrstu prikrivenog pozajmljivanja koji je izazvao dodatnu konfuziju i nepoverenja. Perks i njegovi saradnici utvrdili su da kineska Centralna banka zapravo posuđuje desetine milijardi dolara preko nečega što izgleda kao obična devizna razmena.
Devizna razmena omogućava zemljama da pozajmljuju valute koje su u široj upotrebi, poput dolara, kako bi pokrile privremeni nedostatak deviznih rezervi. One su namenjene za potrebe likvidnosti i traju svega nekoliko meseci. Međutim u slučaju Kine one oponašaju kredite budući da traju godinama i naplaćuje se veća kamatna stopa od uobičajene. Ono što je najvažnije, one se ne pojavljuju u knjigama kao krediti koji povećavaju državni dug.
Pojedine siromašne zemlje koje se bore da vrate dug Kini sada se nalaze u svojevrsnom kreditnom limbu: Kina neće da prihvati gubitak, a MMF ne nudi kredite sa niskim kamatnim stopama ukoliko će se tim novcem samo platiti kamata na kineski dug.
”Imate sve veći broj država koje su u teškoj finansijskoj situaciji”, kazao je Perks pripisujući to zapanjujućem usponu Kine koja je za svega jednu generaciju od primaoca strane pomoći postala najveći svetski kreditor.
”Nekako su to uspeli izvan oka javnosti”, ističe Perks. “Dakle, ukoliko ljudi ne shvate način na koji Kina pozajmljuje, kako funkcionišu njene prakse kreditiranja, nikada se nećemo rešiti ove krize”, zaključuje Perks za AP.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)