Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa objavila je dokumenta sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, a koja se odnose na bezbednost američkog izbornog sistema, navodne strane pokušaje uticaja na izbore, ranjivosti biračke infrastrukture i registraciju birača. Istovremeno, Tramp je optužio Kinu da je pokušala da utiče na predsedničke izbore 2020. godine, dok je Peking sve navode odlučno odbacio.
Bela kuća navodi da cilj objavljivanja dokumenata nije ponovno osporavanje rezultata prethodnih izbora, već unapređenje zaštite američkog izbornog sistema uoči narednih izbora za Kongres.
Prema saopštenju administracije, pojedine informacije godinama nisu bile dostupne najvišim američkim zvaničnicima, iako su ih američke obaveštajne službe posedovale.
Tramp: Kina pribavila podatke o 220 miliona birača
U obraćanju naciji Donald Tramp izjavio je da novoobjavljena dokumenta pokazuju da je Kina nezakonito pribavila podatke o oko 220 miliona američkih birača.
– Kineska vlada želela je da izgubim izbore jer je znala da su mi njihove namere jasne – rekao je Tramp.
On tvrdi da je Peking došao do podataka koji sadrže imena, adrese, brojeve telefona, kontakt informacije i stranačku pripadnost američkih birača, kao i da je pokušao da utiče na predsedničke izbore 2020. godine i izbore za Kongres 2018. godine.
Tramp je naveo da američke obaveštajne službe raspolažu tim informacijama još od 2020. godine, ali da ni on, ni Kongres, nisu bili upoznati sa njima.
– Savezne države čiji su izborni podaci kompromitovani biće obaveštene, a preduzećemo dodatne mere kako bismo zaštitili osetljive biračke podatke – poručio je američki predsednik.
Dokumenta: Rusija, Kina, Iran i Severna Koreja imaju kapacitete za sajber napade
Objavljena dokumenta pokazuju da su američke obaveštajne službe još ranije procenile da Rusija, Kina, Iran i Severna Koreja raspolažu tehničkim mogućnostima za pristup pojedinim izbornim bazama podataka i registrima birača.
Istovremeno, u izveštaju Nacionalnog obaveštajnog saveta iz januara 2020. godine navodi se da je zbog decentralizovanog sistema sprovođenja izbora u SAD malo verovatno da bi eventualni sajber napad mogao da promeni konačan izborni rezultat.
U dokumentima se navodi da postoje poznate tehničke ranjivosti pojedinih izbornih sistema, ali da nije pronađen dokaz da ih je neka strana država iskoristila za menjanje glasova ili izbornih rezultata.
Navodi o Kini i biračkim podacima
Prema tvrdnjama administracije, Kina je između 2020. i 2024. godine pribavila više od 200 miliona biračkih dosijea koji sadrže lične podatke američkih građana.
U dokumentima se navodi da su podaci navodno pribavljeni kupovinom, krađom, hakovanjem ili drugim nezakonitim metodama, uz napomenu da pojedine američke savezne države legalno prodaju javno dostupne delove biračkih spiskova.
Jedan izveštaj iz 2019. godine tvrdi da su kineski hakeri kompromitovali biračke baze podataka u osam saveznih država.
Istovremeno, drugi dokument Nacionalnog obaveštajnog saveta iz oktobra 2020. godine navodi da su kineske aktivnosti u vezi sa predsedničkim izborima bile “ograničenog obima” i da su ostale na nivou početnih koraka.
Nakon izbora 2020. godine, američka obaveštajna zajednica zaključila je da je Kina razmatrala mogućnost uticaja na izbore, ali je od toga odustala zbog bojazni da bi mogla da naruši odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Sporna registracija birača
Dokumenta se bave i pitanjem registracije birača koji nisu američki državljani.
Prema navodima Bele kuće, Ministarstvo za unutrašnju bezbednost procenjuje da se u biračkim spiskovima Kalifornije, Pensilvanije, Nju Džersija i Nevade nalazi najmanje 250.000 osoba koje nisu državljani SAD.
Istovremeno se navodi da je procena zasnovana na komercijalnim bazama podataka, koje se smatraju manje pouzdanim od zvaničnih državnih evidencija.
Analizom više od 68 miliona biračkih prijava u 25 saveznih država, korišćenjem federalnog sistema SAVE, utvrđeno je da je oko 28.000 osoba koje nisu američki državljani bilo nezakonito registrovano za glasanje.
U dokumentima se, međutim, ističe da nema pokazatelja o značajnom broju stranih državljana koji su zaista glasali na saveznim izborima.
Dokumenta o Venecueli
Administracija je objavila i dokumenta koja se odnose na navodna ispitivanja glasačkih mašina u Venecueli, u kojima se tvrdi da je bilo moguće menjati glasove bez otkrivanja tokom naknadne kontrole.
Ove tvrdnje povezuju se sa iskazima bivšeg šefa venecuelanske obaveštajne službe Uga Karvahala, koji je priznao krivicu za trgovinu drogom i ranije podržavao Trampove tvrdnje o izborima iz 2020. godine.
Istovremeno, memorandum Centralne obaveštajne agencije (CIA), sa kojeg je takođe skinuta oznaka tajnosti, navodi da je još 2006. godine procenjeno da Venecuela i kompanija Smartmatik nisu imale mogućnost da utiču na rezultate izbora van teritorije Venecuele.
Kina odbacila optužbe
Kina je odbacila optužbe Donalda Trampa i Bele kuće, ističući da se ne meša u unutrašnje poslove drugih država.
Portparol Ambasade Kine u Sjedinjenim Američkim Državama izjavio je za CNN da se Peking dosledno pridržava principa nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja.
– Američki izbori su unutrašnje pitanje Sjedinjenih Američkih Država. Njihov ishod određuju glasovi američkog naroda – naveo je portparol.
Dodao je da Kina “nikada nije i nikada neće intervenisati u predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama”.
Peking je i ranije odbacivao slične optužbe o mešanju u izborne procese koje su iznosile Sjedinjene Američke Države, Australija, Kanada i Velika Britanija.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)