Nakon još jedne u nizu tragedija na italijanskim bazenima, bezbednost je ponovo u centru pažnje javnosti. Naime, od 2022. godine do danas, u bazenima širom Italije život je izgubilo 75 osoba od kojih je više od polovine bilo mlađe od 12 godina.
Novi predlog zakona ima za cilj da ujednači propise, pojača kontrole i uvede strože obaveze za vlasnike ili administratore objekata. Međutim, rasprava između regiona i turističkog sektora i dalje traje.
Smrt jedanaestogodišnje Aliće Ferari koja je nastradala u bazenu kupališta u mestu Sestri Levante u regionu Ligurija, ponovo je otvorila pitanje bezbednosti italijanskih bazena, temu koja već dugo čeka sistemsko zakonosko rešenje.
Za italijansku vladu ova nova tragedija predstavlja još jedan dokaz da nema više vremena za odlaganje.
Nelo Muzumeći, ministar civilne zaštite, koji je zajedno sa ministrom zdravlja Oracijom Skilačijem potpisao predlog zakona, izjavio je da smrt Aliće pokazuje koliko je hitno i neophodno da se unapredi bezbednost javnih i privatnih bazena u Italiji “bez izuzetaka” naglasivši da će nadležna komisija usvojiti ovaj predlog do kraja meseca i učiniti sve da što pre bude stavljen na dnevni red parlamenta.
Tragedija koja nije usamljen slučaj
Aliće je nastradala tako što ju je pod vodu uvukao usisni otvor bazena koji je dubok samo jedan metar.
Nakon što je jedan dečak dao uzbunu, jer je video da Aliće ne izlazi na površinu vlasnik kupališta ju je oslobodio tako što joj je nožem odsekao kosu koja je ostala zaglavljena u otvoru.
Još uvek se ne zna koliko je devojčica ostala pod vodom, a u utorak će se obaviti obdukcija nakon čega če biti odobreno uzimanje organa za transplataciji u skladu sa stavom roditelja.
Na bazenu nije bilo oznake da je zabranjeno kupanje mlađima od 12 godina bez prisustva odraslih, a nije bio prisutan ni spasilac što je takođe predmet istrage koja je u toku.
Smrt devojčice Aliće nije izolovan slučaj. Poslednjih meseci dogodilo se više tragedija koje su ukazale na ozbiljne nedostatke kada se radi o bezbednosti bazena.
Za vreme uskršnjih praznika u jednom hotelu pored Riminija, život je izgubio dvanaestogodišnji dečak Mateo Brandimarti, nakon što ga je usisni otvot hidromasažne kade povukao pod vodu.
Nekoliko sedmica kasnije, 18.aprila u mestu Latina, sedmogodišnji Gabriele Petrući izgubio je život u termalnom bazenu, gde usisni otvor nije imao rešetku. Otvor mu je usisao ruku i bila je potrebna snaga četiri osobe da je izvuku napolje.
Vest koja je tek stigla jeste da je život u hotelskom bazenu izgubila devojčica od četiri godine u mestu Milano Maritima.
Prema podacima Italijanskog društva za medicinu životne sredina (Sima) od 01.januara 2022. do 16. jula 2026 godine, u italijanskim bazenima, kako javnim tako i privatnim te hotelskim i termalnim, zabeleženo je 75 smrtnih slučajeva. To znači da u proseku svake godine na ovaj način strada oko 16 osoba, što jeste manje u odnosu na prosek od 30 godišnje u periodu od 2017. do 2021, no broj je i dalje visok.
Ono što posebo zabrinjava jeste činjenica da je više od polovine žrtava mlađe od 12 godina, što potvrđuje da su deca najugroženija kada je reč o utapanju. Najčešći uzrok smrti su iznenadni zdravstveni problemi koji čine oko 44 odsto slučajeva, ali značajan broj nesreća povezan je sa tehničkim nedostacima, lošim projektovanjem bazena, nedovoljnom održavanošću ili nepoštovanjem bezbednosnih propisa.
Novi zakon menja pravila
Kako bi odgovorila na ove probleme, italijanska vlada pripremila je okvirni zakon o zdravlju i bezbednosti na bazenima, koji je savet ministara odobrio tokom leta prošle godine a koji se trenutno razmatra u Komisiji za socijalna pitanja Predstavničkog doma.
Cilj zakona jeste da ukine dosadašnju neujednačenu regulativu prema kojoj se pravila razlikuju od regiona do regiona, te da uvede jedinstvene nacionalne standarde za projektovanje, upravljanje, održavanje i kontrolu bazena.
Novi predlog zakona uvodi novu klasifikaciju bazena, jasno razlikujući javne bazene, one namenjene zajedničkoj upotrebi u hotelima, kampovima, agroturizmima i drugim turističkim objektima, kao i privatne bazene.
Među najvažnijim novinama nalaze se obavezno postavljanje zaštitnih ograda i pokrivača protiv slučajnog pada u vodu, ugradnja alarmnih sistema, prisustvo najmanje jednog pojasa za spasavanje na svakih sto kvadratnih metara vodene površine, redovne kontrole kvaliteta vode, kao i preciznije definisanje odgovornosti između upravljača objekata i lokalnih zdravstvenih službi.
Predlog takođe reguliše ko su odgovorne osobe za bezbednost bazena, tehničke sisteme i pružanje prve pomoći, pri čemu u pojedinim slučajevima jedna kvalifikovana osoba može obavljati više funkcija.
Otpor jednog dela turističkog sektora
Ipak, usvajanje zakona ne teče bez prepreka. Konferencija italijanskih regiona izrazila je rezerve prema pojedinim odredbama, smatrajući da zadiru u regionalne nadležnosti i ukazujući da se mnoge nove obaveze odnose samo na novoizgrađene bazene, dok postojeći objekti ostaju izuzeti.
Primedbe stižu i iz turističkog sektora. Udruženja hotelijera i vlasnika agroturističkih objekata smatraju da bi pojedine obaveze mogle biti previše zahtevne, naročito za manje smeštajne kapacitete.
“Pravila moraju biti prilagođena karakteristikama svakog objekta”, kaže direktor Federalberghija Alesandro Nukara.
Naglašava da stalno prisustvo spasioca na bazenu u malom agroturizmu često nije finansijski održivo.
“Niko ne dovodi u pitanje značaj bezbednosti, ali su potrebni proporcionalni kriterijumi i procena rizika od slučaja do slučaja”, zaključuje Nukara.
Udruženje takođe traži da zakon obuhvati i bazene u kućama i apartmanima koji se izdaju turistima na kratkoročni najam, budući da su oni danas značajan deo italijanske turističke ponude, a trenutno nisu obuhvaćeni istim pravilima kao hoteli.
Prevencija ostaje ključna
Pored zakonskih mera, stručnjaci ističu da je prevencija i dalje najvažniji faktor u sprečavanju tragedija.
“Roditelji moraju stalno nadzirati decu, čak i kada nisu u vodi već se nalaze u blizini bazena”, upozorava predsednik Sima-e Alesandro Mijani.
Preporučuje da građani biraju isključivo objekte sa obučenim osobljem za nadzor, da pre ulaska u vodu provere dubinu bazena i da izbegavaju kupanje kada je telo pregrejano ili nakon konzumiranja alkohola.
Bazeni predstavljaju samo deo problema utapanja u Italiji.
Svake godine oko 400 ljudi izgubi život u moru, jezerima, rekama i potocima.
Međutim, upravo zato što su mnoge nesreće u bazenima posledica propusta koji se mogu sprečiti, zakonodavac želi da dodatno pooštri standarde bezbednosti.
Tragedije poput onih koje su pogodile Aliće, Matea i Gabrielea ponovo su otvorile javnu raspravu o bezbednosti bazena. Pred parlamentom je sada zadatak da pronađe ravnotežu između strožih bezbednosnih standarda, ekonomskih mogućnosti turističkog sektora i jedinstvenih pravila na nacionalnom nivou, sa ciljem da se broj ovakvih tragedija što više smanji, posebno kada su žrtve deca.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)