U završnici Petropavlovskog posta, proslavlja se jedno od tri najvažnija rođendana u Crkvi – rođenje svetog Jovana-Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg. Baš rođenju ovog svetitelja posvećen je današnji veliki praznik – Ivanjdan.
Nijedan svetitelj nema toliko puta spomen u godini – obeležava se Rođenje, Usekovanje, Sabor, Tri Obretenja Svetog Jovana čije se ime vezuje za krštenje Isusa Hrista na reci Jordanu i sve događaje koji su tog dana označili početak novog zaveta i propovedi hrišćanske vere.
Jedini je, od svih velikih proroka koji su propovedali Hristov dolazak, video Spasitelja.
Današnji praznik zove se još i Igritelj, jer se veruje da sunce ovoga jutra igra na nebu. Naziva se i Biljober, jer su, veruje se, bilje i trave danas posebno lekovite.
Po običajnom kalendaru, pletu se venci od ivanjskog cveća u koji se stavlja beli luk da kuću čuva od groma. Čak i voda dobija posebnu moć.
U mnogim krajevima, pale se ivanjske vatre, oko kojih se nekada igralo i pevalo.
Prema običajnom kalendaru, tri dana pre i tri dana posle praznika, ne ulazi se u vinograd.
Kaže se da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Praznik uvek pada u vreme Petropavlovskog posta, pa se ovog dana ne mrsi. Ponegde se organizuju i vašari.
Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika dve vrlo važne ustanove – kumstva i pobratimstva.
Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivanjdana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale.
Verovanje da se kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, provlače i žene koje nemaju decu.
Potom se kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti.
Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od jovanove trave sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine…
Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine. Seoske vračare na ovaj dan beru razno bilje. Ubranih travki mora biti tačno 77 i još jedna, ali samo pola neke biljke. Ona služi bajalicama za lečenje nepoznate bolesti, ona koja nema ime.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)