Konačno je pao dogovor između predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, finskog predsednika Saulija Ninistea, švedske premijerke Magdalene Anderson i generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga da Švedska i Finska mogu u NATO.
Ishod tog sastanka je potpis šefova diplomatija trilateralnog memoranduma kojim se potvrđuje da će Turska ove nedelje na madridskom samitu podržati poziv Finske i Švedske da postanu članice NATO.
ZABRINUTOST ANKARE
Proteklih nedelja Turska je bila zabrinuta zbog terorističkih pretnji.
Finska je tu zabrinutost čitavo vreme ozbiljno razmatrala. Helsinki osuđuje terorizam u svim svojim oblicima, a kao članica NATO, Finska će se obavezati na potpuno poštovanje svih dokumenata i politika NATO u pogledu borbe protiv terorizma, navodi se u saopštenju finskog predsednika.
PRAVI RAZLOZI
Kako mnogi analitičari tvrde, radi se zapravo o tome da se članice NATO, kao i Finska i Švedska, prisile na ustupke.
Erdogan tako želi da postigne uspeh na unutrašnjem planu, jer je Turska u veoma teškoj ekonomskoj krizi.
Inflacija je na godišnjem nivou u aprilu iznosila 69,97 odsto, deficit se popeo na 24,5 milijardi dolara, stanovništvo se suočava sa poskupljenjima i Erdoganova popularnost opada. Zato bi on da nacionalističkim tonovima okupi svoje pristalice.
Napadi na Zapad, Finsku i Švedsku dobro prolaze kod islamističko-nacionalističke populacije. A ta populacija mu je baš potrebna.
POTREBNI USPESI
Sledeće godine Turska ne samo da slavi 100. godišnjicu osnivanja republike već se i održavaju predsednički i parlamentarni izbori.
Erdogan želi pobedu i na jednim i na drugim izborima, a trenutno gubi na popularnosti zbog ekstremne inflacije. Potrebni su mu uspesi da bi pridobio birače. Zato smatra da mu je ovo sa Finskom i Švedskom dobra prilika.
S ratom u Ukrajini, Turska je dobila na značaju kao zemlja koja kontroliše ulaz u Crno more.
DIZANJE CENE
Erdogan želi da podigne cenu, jer želi da ograničenja za izvoz oružja u Tursku budu olabavljena.
Nakon što je turska vojska 2019. umarširala na sever Sirije, Finska, Švedska, Nemačka i druge evropske zemlje najavile su da neće u Tursku izvoziti oružje koje bi moglo da bude upotrebljeno u Siriji.
Zabrinutost u Evropi izazvalo je i mešanje Turske u sukobe u Libiji i Nagorno-Karabahu, a nakon probnih bušenja u potrazi za gasom u Sredozemnom moru, ograničenja vezana za oružje su proširena i na pomorsku opremu.
Ankara je udarac dobila i od Vašingtona. Nakon što je Turska kupila ruski protivvazdušni sistem S-400, SAD su je isključile iz programa kupovine borbenog aviona F-35. Posle turskog „da”, F-35 su nadohvat ruke.
NAJVEĆA GREŠKA
Erdogan ima političku polugu koju sa uživanjem upotrebljava. On već danima podseća tursku javnost na prijem Grčke u NATO 1980. i kaže da Ankara neće još jednom da napravi istu grešku.
Turska je tada bezuslovno pristala na prijem Grčke, ali to se neće ponovo dogoditi, obećao je Erdogan.
Nakon što su turske trupe umarširale 1974. na Kipar, Grčka je napustila NATO.
Tek nakon šest godina podnela je zahtev za ponovni prijem u Alijansu i za to joj je bio potreban pristanak Turske. Ankara je popustila pod pritiskom i to je, kako glasi većinsko mišljenje u Turskoj, bila jedna od najvećih grešaka u novijoj istoriji.
Piše: Ekipa Objektiva
OVU I OSTALE AKTUELNE TEME MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 30. JUN
BONUS VIDEO:
Komentari (0)