Porođaj ostavlja brojne fizički i psihičke tragove na telu porodilje. Sam porođaj je za ceo organizam stresan proces.
Kako bi se telo lakše oporavilo, neophodno je da svaka novopečena mama povede računa o unosu dovoljne količine hranjivih materija.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ovo je naročito važno ukoliko dojite, jer namirnice koje konzumirate direktno utiču na nutritivni sadržaj, pa samim tim i kvalitet mleka.
Osim što je telo trudnoćom i porođajem prošlo kroz svojevrsnu traumu, svakoj majci je potrebno i više energije kako bi se efikasnije nosila sa svim obavezama koje njena nova uloga nosi sa sobom.
Neophodno je da se sve hranjive materije, koje su izgubljene u toku trudnoće i porođaja, nadoknade.
Što se same ishrane tiče, važno je da ona ima dobre energetske vrednosti i da bude raznovrsna i pravilno iskombinovana. Takođe, ne bi bilo loše ni da se povede računa o kilaži, koja se u toku trudnoće sigurno promenila.
Događa se da majke, usled brojnih obaveza oko bebe, preskaču obroke, a kako je briga o novorođenčetu poprilično iscrpljujuća, mama nema dovoljno energije da se posveti drugim obavezama ili sebi.
Ovo je svakako loše i može da utiče na zdravlje na duge staze. Kako smo već napisali, važno je da obroci budu izbalansirani, ali i redovni.
Neadekvatna ishrana može da rezultira nedostatkom, iliti deficitom, veoma važnih materija, poput minerala, belančevina ili vitamina, koji su ključni za pravilan oporavak majke.
Takođe, loša i neredovna ishrana može direktno da utiče na nastanak drugih zdravstvenih problema. Pored toga, kvalitet mleka će biti nedovoljno dobar, što može da uspori rast i razvoj novorođenčeta.
Neophodno je da majka zadovolji svoje energetske potrebe, koje su uglavnom individualne. Na njih utiče starost, dojenje, fizička aktivnost, konstitucija tela pre trudnoće i druge stvari, tako da bi najbolje bilo da se o adekvatnom režimu ishrane posavetujete sa stručnim licima.
Važno je da obratite pažnju na nutritivne vrednosti obroka, to jest, da oni budu zaista hranjiv, kao i na unos dovoljne količine tečnosti, u bilo kom obliku.
Nikako se ne preporučuje konzumiranje alkohola, cigareta, brzih i nezdravih obroka, kao ni praktikovanje “brzih” dijeta.
Neki stručnjaci savetuju da dan započnete nekom voćkom, na prazan stomak, a da nakon toga doručkujete. Poželjno bi bilo da namirnice sadrže proteine (jaja, jogurt…) i komplekse B vitamina i složenih ugljenih hidrata(hleb od integralnog brašna, na primer).
Preporuka je i da izbegavate sve one namirnice koje sadrže proste šećere (ugljene hidrate), kao što su beli hleb i slatkiši, jer se brzo vare, čine vas pospanim i ne zasite vas dovoljno.
Integralni hleb i pecivo od integralnog brašna, kao i žitne pahuljice i testenina, obiluju složenim ugljenim hidratima i kompleksima vitamina B, pa bi svakako trebalo da se nađu na vašoj trpezi.
Poželjno bi bilo i da 2 do 3 puta dnevno konzumirate neki mlečni proizvod, poput jogurta, surutke ili mleka, ali ako je moguće, neka to budu proizvodi sa manjim procentom mlečne masti.
Što se tiče mesa, preporučuje se manje masno meso, poput junetine, teletine i piletine. Riba je takođe poželjna.
Konzumirajte što više povrća, jer je ono dobar izvor vitamina C i A. Ista situacija je i sa voćem, u čvrstom stanju ili u vidu sveže isceđenog soka.
Da biste uneli dovoljnu količinu proteina, jedite grašak, boraniju i pasulj.
Dobri izvori eesencijalnih masnih kiselina su maslinovi, bundevino i kukuruzovo ulje.
Neka količina hrane bude umerena! Ne bi bilo loše i da uvedete više manjih obroka, umesto tri glavna.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)