Zna se da preterana anksioznost negativno utiče na zdravlje, ali do sada nije bilo poznato da umerena zabrinutost može da bude i podsticajna.
Naime, ona može da nas natera na razmišljanje, planiranje i akciju, tako da čak može i da nam bude od koristi.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Stručnjaci objašnjavaju kakva vrsta brige pozitivno utiče na osobe.
Različite vrste brige
Zabrinutost je definisana i kao negativna i kao neutralna pojava. Psiholozi koji proučavaju klimatske promene opisali su zabrinutost kao emocionalno stanje koje često motiviše reakcije u ponašanju, sa ciljem smanjenja pretnje. Ono što razdvaja zabrinutost od opšte brige je i njena emocionalna priroda i činjenica da ljude usmerava na promene.
Naime, brinući o nečemu verovatnije ćemo razmišljati o razlozima za preduzimanje određene akcije i više smo motivisani da preduzmemo nešto. Međutim, psiholozi su brigu definisali i kao emocionalna iskustva koja uključuju neprijatna i uporna razmišljanja o budućnosti. Bez sumnje, postoje mnoge štetne posledice ovakvog razmišljanja.
Ekstremna količina zabrinutosti povezana je sa lošijim mentalnim i fizičkim zdravljem, jer može da dovede do poremećaja spavanja, do izbegavanja odlaska kod doktora (zbog različitih strahova)…Izuzetna, apstraktna i automatska briga, koja je česta pojava i teško ju je kontrolisati, povezana je sa generalizovanim anksioznim poremećajem.
“To je zabrinutost koja se pretvorila u mnoštvo različitih briga koja će verovatno biti beskorisna i problematična, za razliku od briga koje su usredsređene na specifičnu zabrinutost”, kaže Edvard Vatkins, klinički psiholog i istraživač poremećaja raspoloženja na Univerzitetu Ekseter.
Ipak, na umerenom nivou, briga može da bude korisna. Na primer, u australijskim državama sklonima čestim i velikim požarima istraživači su otkrili da je konstruktivna zabrinutost povezana sa spremnošću da ljudi počnu više da paze, pa čak i da više pokušavaju da prestanu sa pušenjem.
Vatkins navodi tri mehanizma vezana za ovaj način razmišljanja. Prvo, brinući se o nečemu, verovatnije je da ćemo razmisliti o razlozima za to da preduzmemo neku akciju i da budemo motivisaniji. Drugo, briga deluje kao podsetnik da treba nešto da se uradi. Treće, briga može da uključi obimnu pripremu, planiranje i rešavanje problema, kaže on.
Koraci za efikasniju brigu
1. Označite problem
2. Pokrenite mentalni popis mogućih radnji za rešavanje problema
3. Ako ste već preduzeli sve što ste mogli u vezi problema, pokušajte da radite na tome da smanjite brigu
Ovogodišnja situacija sa koronavirusom je, svakako, donela mnogo zabrinutosti kod miliona ljudi u svetu.
“Postojeća literatura predviđala bi da će se umerena zabrinutost zbog koronavirusa povezati sa razumevanjem i dovesti do toga da se poveća udeo ljudi koji se drže socijalne distance. Suprotno tome, preterana briga ili zabrinutost zbog niza nedoumica može otežati delovanje”, kaže Vatkins.
Šta to, u stvari, znači?
Neko ko brine zbog povratka na radno mesto trebao bi konkretno da planira kako da smanji rizik na putu do posla i održi socijalnu distancu, umesto da se bavi time šta bi moglo da pođe po zlu. To pomaže da se osoba pripremi i oseti veću kontrolu, a suprotan pristup može da dovede do preteranih strahova i povećanog stresa i anksioznosti.
Komentari (0)