Studija koju je sproveo Univerzitet u Mičigenu pokazala je da 73 odsto odraslih osoba starosti između 25 i 35 godina, kao i 52 odsto onih koji imaju između 45 i 55 godina razmišlja previše.
Preokupirani brigama, strepnjom, podstaknuti strahom od gubitka bilo koje vrste, čovek pokreće tok negativnih misli.
Često se dešava da problem nije toliko veliki i komplikovan koliko ga mi sami vidimo, što se dešava jer smo subjektivni prema situaciji kojom smo previše okupirani.
Reč stručnjaka
Stručnjaci kažu da je analiza dobra, ali samo ako je umerena i neophodna, dok preterano razmišljanje može odvesti i u bolest. Neuropsihijatar dr Milan Stanojković objašnjava da je psihičko stanje povezano sa telesnim, te da može biti okidač čak i za neke bolesti.
“Psihičko stanje se povezuje sa telesnim, naročito u psihosomatskom smislu. Loše misli utiču na mentalno zdravlje, a ako je to u dugoročnom periodu, onda se polako javlja anksioznost, početak depresije, gubi se volja, javlja se nesanica i na kraju imamo problem. Ako se ne možete izboriti sa lošim mislima i stresom, potražite pomoć stručnjaka, što pre to bolje, jer se možete zaista razboleti” – kaže dr Stanojković.
Utiče na kreativnost
Studija sprovedena u Britaniji pokazala je da smo kreativniji kada su nam određeni delovi mozga i kognitivni procesi tihi. Zbog prekomernog razmišljanja nam može ponestati novih ideja i to upravo zbog mentalne barikade koja otežava bilo kakvo drugačije razmišljanje.
“Jedno je kada tragate za novim rešenjima i fokusirani ste u pozitivnom smislu tokom obavljanja neke kreativne radnje, bilo u kući, na poslu, ili gde god i čime god da se bavite. A drugo je ako ste vi previše zabrinuti kako će sve ispasti, da li ste dovoljno dorasli situaciji, kuda ćete otići sa tim planom na kome radite i tako dalje.
Preterano razmišljanje često vodi u pogrešku jer koliko puta ste čuli da koliko god se neko trudio u nečemu opet ne ispadne onako kako je želeo. Jednostavno, opustite se i ne razmišljajte previše” – kaže Jovana Potić, diplomirani psiholog.
Stres i nesanica
Kad čovek preterano razmišlja, opterećen je sopstvenim mislima i ishodom i sam sebi razvija stres, a telo luči kortizol – hormon stresa. Vremenom to neprestano stvaranje kortizola može biti toliko umarajuće, što može odvesti i u bolest.
“Što se telesnih bolesti tiče, na udaru mogu biti gastrointestinalni trakt, kardiovaskularni sistem, pojava gastritisa, čira na želucu…” – dodaje neuropsihijatar. Često se kod ljudi dešava da imaju nesanicu jer na spavanje odlaze preoukupirani raznim mislima.
“Ako je neko celu noć budan, okupiran brigama i to često nerealnim, ujutru svakako neće biti u stanju da obavlja posao kako treba i eto novog problema za razmišljanje – šta će biti ako izgubim posao? Izbacite preteranu analizu, ne strahujte od nečega što se još nije dogodilo i verovatno se neće dogoditi, odmorite dovoljan broj sati da biste tokom dana bili spemni kako za posao tako za najmilije, a pre svega za sebe” – dodaje Potićeva.
Apetit i preopterećenost
Kada je neko uznemiren, okupiran opsesivnim mislima, on može ili izgubiti apetit ili ga pojačati. Potražite savet stručnjaka. Fokusirajte se na nešto drugo. Kada vam naiđu crne misli, ono što je negativno odmah zamenite pozitivnim. Uvek možete promeniti ugao gledanja.
Pisanje kao opuštanje
Jedna od preporučenih metoda pojedinih stručnjaka je pisanje. Ako vas nešto muči, zapišite na papir, a onda taj papir spalite, i gledajući kako papirić nestaje u plamenu, neka vaš mozak percipira situaciju da je sagoreo i vaš problem.
Na kraju, pišite dnevnik koji će biti ispunjen dobrim mislima, uposlite ruku, a ne prste, pišite ručno jer ćete tako kompletno biti fokusirani na ono što zapisujete.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)