Depresivni ste i anksiozni? Bacite pogled u svoj TANJIR

Depresija, nikako, nije laka.

Postoji više oblika, ali i uzroka.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Mogu je prouzrokovati traumatični događaji iz detinjstva, stres usled svega što život donosi sa sobom, dugotrajni gubici, pa čak i neke vrste upala niskog stepena u organizmu.

Međutim, manje poznat uzrok depresije je onaj koji se javlja ukoliko ne jedete prema vašem tipu tela. Ljudi su genetski mesožderi, vegetarijanci ili negde između. Ne usklađivanje sa vašom biologijom je odličan recept za mentalne tegobe i depresiju.

Ukoliko osećate umor, letargiju, anksioznost, ili ste skloni panici, razmislite… jeste li vegetarijanac ili vegan? Da li ste “zavisnik” od šećera, ili rafinisanih ugljenih hidrata? Postoji šansa da niste usklađeni sa svojim biološki utvrđenim prehrambenim potrebama. Vaš “motor” možda neće raditi samo vegetarijanskim gorivom. Iako je istina da nam dijeta, koja se temelji na biljkama, daje temelj za izvanredno mentalno zdravlje, vrlo malo ljudi može da napreduje bez nekih životinjskih proteina. Pitanje je u kojoj količini su vama potrebni.

Nauka o ishrani mentalnog zdravlja se naziva biohemijska individualnost, a taj izraz je definisao dr Rodžer Vilijams koji je otkrio i imenovao mnoge od B-vitamina.

Povrće treba uravnotežiti sa životinjskim proteinima zbog podupiranja moždanih funkcija. Mozak se oslanja na aminokiseline iz životinjskih proteina da bi sintetisao neurotransmitere, naše hemikalije fokusa i raspoloženja. Ako ih nema dovoljno, dolazi do depresije i anksioznosti.

Dr Veston Prajs, tokom svojih putovanja po svetu, nije uspeo da pronađe nijednu tradicionalnu kulturu ili društvo koje je u potpunosti vegansko, sugerišući da je veganstvo moderan prehrambeni izum. Iako za veganstvo postoji mnogo emocionalnih i duhovnih razloga, nema dokaza da postoje neki razlozi u biološkom smislu, prenosi 24sata.hr.

Potrebe mozga i uma za nekom hranom određuje naše kulturno i genetsko nasleđe, koje se razvilo u okruženju u kojem su evoluirali naši preci.

Preci određuju naš metabolizam

Nosimo istoriju svojih predaka, a posebno roditelja u našim genima, a to određuje naš metabolizam. Veganstvo je posebno opasno za trudnice i njihove plodove, jer mozak, koji je uglavnom mastan, zahteva veliku količinu esencijalnih masnih kiselina za razvoj nervnog sistema. Te masti su dostupne samo od životinja koje se hrane travom, u jajima, mlečnim i orašastim plodovima.

Proteini u veganskoj ishrani su ograničeni na biljne belančevine koje se nalaze u namirnicama, kao što su mahunarke, orašasti plodovi, semenke i cela zrna žitarica, međutim, samo nekoliko njih sadrži kompletne proteine. To rezultira deficitom esencijalnih aminokiselina koje su potrebne za optimalno zdravlje. Veganska dijeta često uključuje velike količine soje, što može da ima negativno dejstvo na hormone štitne žlezde i probavne enzime. Veganska i vegetarijanska dijeta često sadrže visoko rafinisani šećer i mnogi vegetarijanci žude za šećerom, što pridonosi upalama i anksioznosti. To je ujedno i znak da ishrana može da ima nedostatak proteina ili masti.

Ostali vitamini koji u veganskoj ishrani nedostaju, ili ih je vrlo malo, su vitamin D, vitamin B12, kalcijum i gvožđe. Vitamin D je zapravo u mastima topljiv neurohormon neophodan za prevenciju depresije i bola. Ostali vitamini topivi u mastima, A, E i K, također zahtevaju zasićene masti koje se nalaze uglavnom u životinjskim proteinima za apsorpciju.

Osobe koje žele da se pridržavaju veganske ishrane treba podsticati da to rade u kratkim vremenskim intervalima. To može da bude povoljno za period detoksikacije, ali ne i za dugoročnu ishranu.