Informacija o tome šta se dešava u trenutku smrti za nauku je i dalje misterija, međutim stalno se rade istraživanja koja treba da odgovore na ovo pitanje.
Najnovije otkriće stručnjaka objašnjava da bi misteriozni izliv energije koji se dešava u mozgu tokom smrti mogao biti trenutak kada duša napušta telo,piše Daily Mail.
Dr Stuart Hamerof, anesteziolog i profesor na Univerzitetu u Arizoni, nedavno je diskutovao o istraživanju koje je zabeležilo moždanu aktivnost pacijenata koji su bili klinički mrtvi. On je objasnio kako su istraživači postavili male senzore na mozak sedmoro pacijenata sa hroničnim bolestima, nekoliko minuta pre nego što su im isključeni aparati za održavanje života, čime su uspeli da zabeleže aktivnost nakon što je krvni pritisak i srčani ritam svakog pacijenta pao na nulu. Dr Hamerof je ispričao voditelju Džeju Andersonu sa YouTube kanala “Project Unity“ da su naučnici “videli da sve nestaje, a zatim su zabeležili izliv aktivnosti”.
-To bi mogao biti doživljaj blizak smrti, ili možda trenutak kada duša napušta telo- rekao je on.
Dr Hamerof veruje da svest nastaje na dubljem kvantnom nivou, tvrdeći da potiče od kvantnih procesa unutar mikrotubula (sitnih struktura u moždanim ćelijama), a ne samo od velikih električnih signala između neurona. Ovo bi moglo objasniti zašto ljudi i dalje imaju svest u stanju niske energije mozga, kao što su anestezija, dubok san ili čak iskustva bliska smrti. Istraživači koji su sproveli studiju smatraju da je najverovatnije objašnjenje da su se ovi izlivni talasi desili kada je mozak bio lišen kiseonika. Dr Hamerof je ovu teoriju izložio u dokumentarnoj seriji “Through the Wormhole” na Science Channelu, objašnjavajući da “ako srce prestane da kuca, a krv prestane da teče, mikrotubuli gube svoje kvantno stanje. Kvantna informacija u mikrotubulima nije uništena, ne može biti uništena, već se jednostavno distribuira i odlazi u univerzum.”
-Ako pacijent bude reanimiran, ova kvantna informacija može se vratiti u mikrotubule, a pacijent može reći ‘Imao sam iskustvo blisko smrti.’ Ako nisu reanimirani i pacijent umre, moguće je da ova kvantna informacija može postojati van tela, možda i zauvek, kao duša.
Ipak, većina naučnika veruje da je svest proizvod složenih interakcija unutar mozga, nastalih iz složenih neuronskih mreža koje obrađuju informacije i stvaraju ujedinjeno subjektivno iskustvo. Studija na koju se pozivao Dr Hamerof sprovedena je 2009. godine od strane naučnika sa Univerziteta Džordž Vašington, a cilj je bio da se ispita nivo svesti na kraju života kod kritično bolesnih pacijenata. Studija navodi da je sproveden EEG kod sedmoro pacijenata, pre nego što su im isključeni aparati za održavanje života. Nakon što je EEG postao izoelektrik (ili kada je došlo do “linearnog stanja”), pacijent je proglašen mrtvim, a uređaj je uklonjen. Sirovi podaci zabeležili su trenutak smrti, a zatim je usledio skok energije koji je trajao od jednog do 20 minuta. Dr Hamerof je ispričao za kanal “Project Unity“ da je nakon što je jednom pacijentu srce prestalo da kuca, njegov mozak pokazao iznenadni izliv aktivnosti visoke frekvencije, poznat kao gama sinhronizacija, koji je trajao od 30 do 90 sekundi, a zatim je nestao. Gama sinhronizacija je vrsta talasa u mozgu povezana sa svesnim mišljenjem, pažnjom i percepcijom – vrstom aktivnosti koja se dešava kada razmišljate ili obrađujete informacije. To znači da je, čak i nakon što je srce prestalo da kuca, mozak nakratko pokazivao znakove koji bi mogli biti povezani sa svesnošću ili pažnjom.
-Naučnici su postavili mogućnost da izmerena post-kardiološka aktivnost mozga može biti povezana sa iskustvima bliskim smrti ili iskustvima van tela- istakao je profesor.
Istraživači su izneli dva moguća objašnjenja za ono što su videli u EEG podacima. Prvo objašnjenje bilo je da je električni nered mogao uticati na senzore. Međutim, pošto je aktivnost zabeležena na dva uređaja koji su koristili različite metode za transkripciju moždane aktivnosti, interferencija se činila malo verovatnom. Druga teorija bila je da je izliv aktivnosti zapravo nastao kada je mozgu ponestalo kiseonika.
-Kada mozak dostigne kritični nivo hipoksije, [električni signal koji putuje kroz neuron] gubi veliki broj neurona, a gubitak električnog potencijala uzrokuje kaskadu električne aktivnosti- navodi se u studiji.
Istraživači su spekulisali da je to razlog zbog kojeg pacijenti koji dožive srčani zastoj, a zatim budu uspešno reanimirani, mogu da se sete slika i sećanja izazvanih ovom kaskadom.
-Mi ovo nudimo kao potencijalno objašnjenje za jasnoću sa kojom mnogi pacijenti imaju ‘iskustva van tela’ kada su uspešno reanimirani nakon događaja bliskih smrti. U našem kritičnom tretmanu, provodimo značajan deo vremena sa porodicama koje su u žalosti. U tim interakcijama, saznali smo da je ideja da se ‘nešto’ događa u trenutku smrti utešna za porodice.
Komentari (0)