Šta je zajedničko za Nikolu Jokića i sudiju Entonija Kelija koji je oslobodio Novaka Đokovića iz “migrantskog pakla” u Australiji?
Na prvi pogled možete da pomislite da to nije ništa, ali ste se već na prvom pogledu prevarili…
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Pre nego što je imenovan za sudiju Saveznog suda Australije, Entoni Keli je bio advokat 29 i po godina, i to deset kao “senior Counsel” što je titula kakvu naš pravni sistem baš i nema, ali moglo bi se opisati kao “glavni advokat u nekoj firmi”. U njihovom pomalo aristokratskom poimanju, anglosaksonsko pravosuđe (a u to spada i australijsko; tamo sudije bira Generalni guverner, osoba koja je lični izaslanik britanske kraljice) posmatra “više advokate” kao nekakvu posebnu društvenu grupu, ne baš kastu, ali… Ko jednom dostigne te visine, uglavnom se više i ne obazire na one koji tek dolaze, na tzv. “juniore”, mlađe snage advokature. Prosto, postoje jasna, nepisana pravila o “dva sveta različita”, jednom kada se pređe ta granica.
Ali, Entoni Keli na to se nije obazirao. Nikada. Čak i kada je dostigao najviši stepen advokature, tzv. “Silk” nivo, što je baš, baš odabrano društvo “senior Counsela”. Čak i tada je gledao da pomaže onim mlađima od sebe. Vodio je predmete i sa četvoricom početnika, učeći ih “zanatu”, a čak bi se i išunjao da ruča, puštajući ih da, onako zaneseni, napišu dobar deo odbrane ili tužbe. Sve bi potom “prošli” zajedno. Ili bi on korigovao šta treba kada oni odu na klopu, ali bi im svaki promenjeni detalj pojasnio kada bi se opet okupili.
Četvoricu narednih “đaka” je obavezno vodio na jutarnju kafu i portugalski tart, izvodeći ih na zadnja vrata suda, kako ne bi umišljali nekakvu slavu zato što ulaze i izlaze na glavnoj kapiji, nego da bi obavili ono što treba – u miru i radosti.
Ponekad bi ih dovodio i kući, na večeru, pa ih upoznavao sa drugim advokatima, iz “senior” društva. I jedni i drugi su bili isprva zbunjeni, ali im je svima prijalo. Entoni Keli, baš svima. A umeo je sve i da ih nasmeje.
I ne samo njih. Onako, već “u godinama”, nedavno je doživeo da ga ćerka Luiz natera da počne da koristi Uber. Objasnila mu je samo da je to korisno, da “skine aplikaciju” i ponudila se da mu ona to uradi. “Ma, mogu ja to sam”, rekao je. Deset minuta kasnije je, gledajući telefon, uzviknuo “Uspeo sam! Postao sam vozač Ubera!”. A trebalo je samo da postane korisnik, kog će drugi voziti, jelte…
Neke je uspeo da nasmeje, neke da oduševi, a neke i da raspameti. Kao mlade članove advokatske komore kojima je, kad je video koliko su se upleli u neka suđenja oko požara, a požari su baš opustošili Australiju pre dve godine, kada je i Novak Đoković pomagao toj zemlji, Entoni Keli je uzeo najbolju knjigu na svetu o suđenjima kada se o požarima radi. I, kako je ona u Americi objavljena na 700 strana, seo je i “preveo” na australijske pravne forme i ono što bi mogla da razume “advokatska omladina”, pa im to besplatno podelio. Da im se nađe.
A onda je rešio da se nešto nađe i njegovoj ženi, Filipi. Za njen 40. rođendan pozvao ju je da otvori vrata i, na travnjaku koji im se nalazi ispred kuće, sve do ulice – stajao je punuokrvi ždrebac. Nije baš ostalo najjasnije kako je Filipa, koja uopšte ne prati konjske trke (za razliku od njenog muža), niti je toliko “zaljubljena u četvoronošce” (za razliku od sudije Kelija) reagovala kada je videla ovaj “poklon za nju”, ali… Taj konj, Pantani, doneo je sudiji Entoniju Keliju mnoge radosti.
“Panta”, kako ga je zvao, pobedio je 2002. na Adelajd derbiju, iako je kvota na njega bila 30:1, odnosno… nisu mu davane ama baš nikakve šanse za trijumf. Pobedio je sudijin konj na toj trci i 2004, (tada sa kvotom 25:1, jer i dalje nije bio smatran favoritom; ni najmanje), a 2005. je, na sudijunu radost, pobedio na čuvenoj trci na dve milje, Remzden stejks. Nije baš osvojio i Melburn kup, svojevrsnu “Dužijancu” za ovu sudsko-tenisko-životnu priču, ali…
Kao i Nikola Jokić, koji hara košarkom i oduševljava svet, a najdražim pobedama smatra one koje ostvaruje njegov konj, tako i Entoni Keli, australijski sudija koji “hara” Saveznim sudom, obara odluke Vlade jer staje na stranu pravde i, takođe, oduševljava svet, nasmejava ga poput Srbina iz Sombora, najdraže pobede smatra one van sudnica.
Kad pomaže drugima, mlađima. A i kada “Panta” ili njegovi naslednici, kasom ili galopom pokažu da ona ljubav i nije bila uzalud.
Bonus video:
Komentari (0)