Cena gasa je preksinoć, prema podacima Londonske berze, dostigla istorijski rekord od 2.190 dolara za 1.000 kubnih metara za isporuku u januaru, a energetski rat između Rusije i Zapada je ušao u novu fazu nakon što je ruska kompanija „Gasprom” pre dva dana obustavila isporuku ovog energenta Nemačkoj preko gasovoda „Jamal Evropa”.
Kraj energetskoj krizi se ne nazire, a građani Srbije će njeno dejstvo najviše osetiti u prodavnicama, u kojima su cene uvoznih proizvoda već skočile.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Cene idu u nebesa
Kako stručnjaci navode za Objektiv, kraj energetskog kolapsa se i ne nazire, a pored ove krize, velika inflacija u EU i Sjedinjenim Američkim Državama i te kako će se odraziti i na nas.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za Objektiv objašnjava da, uprkos tome što u proizvodnim procesima postoje alternative za gas, cene robe će neminovno rasti.
– Bojim se da ćemo imati rast cena uvozne robe mnogo veći nego što je sada, a za koliko procenata, nemoguće je prognozirati. Nažalost, polako se obistinjuju crne slutnje, jer je ova kriza stanje kao kad čovek ima temperaturu, a ne zna kako da je skine. Neizvesnost je ogromna, a definitivno smatram da će ova kriza biti snažnija od monetarne iz 2008. godine. Ovo se ne može rešiti preko noći. Ipak, zamene za gas u proizvodnim pogonima postoje, nafta je sada nešto jeftinija, na dugoročnom planu privrednici mogu preći na druge energente, a mi možemo da se okrenemo kupovini domaćih, jeftinijih proizvoda – navodi prof. Savić.
Grčko maslinovo ulje i testenina poskupeli duplo
Uvozni proizvodi u radnjama već su na istorijskom maksimumu. Nemačka čokolada od 270 grama košta čak 490 dinara, a litar grčkog maslinovog ulja čak 2.000 dinara.
– Menjamo cene uvozne robe gotovo svake nedelje. Makaroni poznatog italijanskog proizvođača poskupeli su sa 120 dinara na čak 205, dok su kore za lazanje skočile na čak 400 dinara. Čašica nemačkog voćnog jogurta bila je oko 45 dinara, a sad je 70. Tečnost za pranje sudova prošle nedelje je sa 160 dinara skočila na 330 – kazala nam je prodavačica. Ekonomista Saša Đogović kaže za Objektiv da će cene uvozne robe biti još veće.
– Konkretno mislim na cenu hrane, kafe, slatkiša, cigareta, tehničke robe, automobila… Rod kafe je podbacio i ona je već poskupela i u svetu i kod nas, ali ovo nije kraj, njen rast će se i nastaviti. Takođe, na međunarodnim berzama povećan je i cenovnik kakaoa, pa otuda i skuplje čokolade i drugi čokoladni proizvodi. Kad su u pitanju automobili, svetski proizvođači su u velikom problemu jer sa svojih proizvodnih traka sve manje isporučuju vozila, pre svega jer vlada nestašica čipova – kaže Đogović.
Veće kamatne stope nam ne ginu
Da se pandemija nije desila, kamatne stope bi i same počele da jačaju jer bi euribor (međunarodna kamatna stopa), od kog zavisi i kretanje kamata u Srbiji, išao u plus. Međutim, signali koji ovih dana stižu sa svetskog bankarskog tržišta ukazuju na to da se periodu jeftinih kredita polako bliži kraj. Euribor je počeo znatno da pada, u minus je ušao još 2016. godine i na tom nivou je i danas. Eventualnim skokom euribora na 1,5 procenata, današnju ratu stambenog kredita od 277 evra mogao bi da poveća na 316 evra.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić navodi da nema dileme da će kriza izazvati i povećanje kamatnih stopa prilikom uzimanja kredita.
– Srbi se mnogo zadužuju u bankama, a imajući u vidu inflaciju u SAD i EU, koje neprestano štampaju milijarde dolara, odnosno evra, nama definitivno sledi povećanje kamatnih stopa. Kao svet smo napadnuti sa svih strana i nalazimo se u veoma teškoj i neizvesnoj situaciji – kaže profesor Savić.
Piše: Nikolina Marić
OVU I DRUGE AKTUELNE PRIČE MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 23. DECEMBAR
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)