Večera je obrok oko kojeg postoji mnogo dilema. Dok jedni smatraju da bi trebalo jesti što ranije, drugi zbog obaveza često večeraju tek kasno uveče.
Ipak, stručnjaci ističu da ne postoji jedno univerzalno pravilo koje odgovara svima, već da vreme večere treba prilagoditi sopstvenom načinu života i potrebama organizma.
Na to kada bi trebalo da večerate mogu da utiču godine, radno vreme, svakodnevne aktivnosti, nivo gladi i zdravstveno stanje. Zato je mnogo važnije da pronađete ritam koji odgovara vašem organizmu nego da se slepo pridržavate jednog termina.
Idealno vreme zavisi od vašeg načina života
Nutricionistkinja i glavna direktorka kompanije “Culina Health”, Vanesa Riseto, objašnjava da osobe koje rade noćne smene ne mogu da imaju isti raspored obroka kao oni koji rade tokom dana.
Ona preporučuje da prvi obrok pojedete tokom prva dva sata nakon buđenja, a zatim da se hranite na svaka tri do četiri sata. Takav raspored može da utiče na stabilniji nivo energije i lakše održavanje redovnih obroka tokom dana.
Večeru je najbolje završiti dva do tri sata pre spavanja
Iako pojedina istraživanja pokazuju da večera između 17 i 19 časova može da ima koristi za opšte zdravlje, stručnjaci naglašavaju da nije presudno jesti baš tada.
Ako niste u mogućnosti da večerate u tom periodu, preporuka je da večernji obrok završite najmanje dva do tri sata pre odlaska na spavanje. To može da pomogne da se smanji rizik od refluksa i gorušice, odnosno vraćanja želudačne kiseline u jednjak.
Dijetetičarka Peri Halperin ističe da je tokom dana važno jesti u više navrata, na svaka tri do četiri sata. Dodaje i da na vreme obroka mogu da utiču posao, osećaj gladi, medicinski tretmani, svakodnevne aktivnosti i druge životne navike.
Prema njenim rečima, ono što jedete može da bude važnije od samog vremena večere. Zdravo izbalansiran večernji obrok može da ima brojne prednosti, među kojima su stabilniji nivo šećera u krvi, lakše održavanje telesne težine i kvalitetniji san.
Ranija večera može da pomogne kod gorušice
Registrovana dijetetičarka Mekenzi Kaldvel smatra da bi osobe koje imaju gorušicu ili refluks trebalo da razmisle o ranijoj večeri. Na taj način hrana može da ima dovoljno vremena da se svari pre odlaska na spavanje, što može da ublaži neprijatne tegobe.
Ona podseća da se u mnogim kulturama večera tradicionalno jede kasnije, kao i da brojne životne okolnosti mogu da otežaju ranije večernje obroke. Zbog toga savetuje da se, ukoliko postoje zdravstveni problemi, konsultujete sa lekarom kako biste pronašli raspored ishrane koji odgovara upravo vama.
Kaldvel naglašava i da je važno slušati signale koje telo šalje, jer ono može da pokaže kada mu je hrana potrebna, ali i kada kasna večera nije u skladu sa njegovim potrebama.
Ako ste gladni, nemojte preskakati večeru
Stručnjaci ističu da nije preporučljivo potpuno preskakati večeru samo zato što je kasno.
Ako osetite glad, trebalo bi da pojedete obrok, ali je važno obratiti pažnju na njegov sastav. Masna hrana može da izazove probavne smetnje ako se konzumira kasno uveče, dok slatkiši mogu da utiču na kvalitet sna, jer organizam nastavlja da ih vari tokom noći.
Vanesa Riseto zato savetuje da, kada ste gladni, poslušate svoje telo, ali da pažljivo birate namirnice koje ćete jesti.
Najvažnije je da organizam dobije ono što mu je potrebno
Stručnjaci zaključuju da nema razloga za brigu ako ne uspevate svakog dana da večerate u isto vreme. Ne postoji univerzalno pravilo koje odgovara svima, a najvažnije je da organizam tokom dana dobije dovoljno kvalitetne hrane.
Ako ste propustili takozvano idealno vreme za večeru, bolje je da pojedete kasniji obrok nego da potpuno ostanete bez njega.
Komentari (0)