Izbori u Saksoniji-Anhaltu mogli bi biti istorijski za nemačku krajnju desnicu. Prema anketama, Alternativa za Nemačku je na pragu osvajanja vlasti u saveznoj državi, a čovek koji bi mogao da postane prvi AfD premijer jedne pokrajinske vlade je Ulrih Zigmund.
Izbori 6. septembra su istorijski jer bi mogli da probiju takozvanu Brandmauerovu barijeru, političku barijeru AfD-u koju su održavale ostale velike nemačke stranke. Pobeda bi otvorila mogućnost da AfD prvi put preuzme vlast u saveznoj državi, a osvajanje apsolutne većine mesta omogućilo bi joj da samostalno formira vladu.
Takav scenario je trenutno moguć jer bi rezultat od oko 41 do 43 odsto za AfD, uz eliminaciju manjih stranaka iz parlamenta, mogao biti dovoljan za većinu.
Radikalne mere
Takva pobeda bi mogla ozbiljno da promeni nemačku politiku. AfD je stranka koju veliki deo nemačke javnosti doživljava kao krajnje desničarsku, a njeni članovi su više puta izazvali kontroverze svojim stavom prema nacističkoj prošlosti. Ogranak AfD u Saksoniji-Anhalt je od strane nemačkog Zavoda za zaštitu ustava klasifikovan kao potvrđena desničarska ekstremistička organizacija.
Istovremeno, savezna kopredsednica stranke, Alis Vajdel, zalaže se za izlazak iz evrozone i Šengena i mnogo strožu migracionu politiku. Deo ovoga treba posmatrati i kao političku poruku biračima, a neki od poteza bi bili veoma teški za sprovođenje, ali činjenica da se takve ideje ozbiljno razmatraju pokazuje koliko bi se Nemačka mogla promeniti.
Kako piše nemački portal “The Local”, stodnevni program AfD-a za Saksoniju-Anhalt poziva na deportacije “od prvog minuta”, proširenje centara za pritvor za deportovane i stvaranje posebnih odeljenja za decu migranata.
Program takođe poziva na uklanjanje duginih zastava iz škola, promociju nemačkih nacionalnih simbola i stvaranje parlamentarnog odbora za istragu politika u doba koronavirusa.
Ko je Ulrih Zigmund?
Ulrih Zigmund je rođen 25. oktobra 1990. godine u Havelbergu, Saksonija-Anhalt. Po zanimanju je trgovac u veleprodaji i spoljnoj trgovini, a zatim je studirao poslovnu psihologiju i poslovnu administraciju, koje je diplomirao sa diplomom osnovnih studija. Pre nego što je ušao u visoku politiku, radio je u veleprodaji i u prodaji u berlinskoj očnoj klinici, a od 2014. godine vodi sopstveni biznis u oblasti marketinga.
U politiku je ušao 2008. godine kao član CDU, ali je šest godina kasnije prešao u AfD, delimično zbog neslaganja sa politikom evrozone. Prvi put je ušao u parlament pokrajine Saksonija-Anhalt 2016. godine, a ponovo je osvojio mandat 2021. godine.
Od 2022. godine jedan je od vođa poslaničke grupe AfD u pokrajinskom parlamentu. Zigmund kaže da mu je idol Oto fon Bizmark. Portret takozvanog “gvozdenog kancelara” visi u njegovoj kancelariji u Magdeburgu.
Kontroverzne izjave i kontroverzni pozdravi
Na skupovima AfD-a, on koristi skandiranje “Zig!”, na šta gomila odgovara sa “Mund!”, igrom reči izvedenom iz njegovog prezimena koja neizbežno evocira “Zig Hajl”, nacistički pozdrav. Zigmund je branio ovo skandiranje i kritikovao nemačka ograničenja u korišćenju nacističkih slogana, rekavši da ne želi “jezičku policiju”.
Bio je još direktniji kada su ga pitali o Holokaustu. Na pitanje da li su zločini počinjeni tokom Holokausta najgori zločini u istoriji, rekao je da je takvo tumačenje “preuveličano i potpuno odvojeno od stvarnosti”, dok je u drugoj izjavi rekao da to ne može da proceni jer “ne može da obuhvati celo čovečanstvo”.
Linkovi ka krajnjoj desnici
Zigmundova veza sa krajnjom desnicom nije se zaustavila na kontroverznim izjavama. U novembru 2023. godine učestvovao je na sastanku u Potsdamu koji je okupio političare AfD-a i predstavnike krajnje desnice, uključujući Austrijanca Martina Zelnera, jednu od vodećih ličnosti Identitarističkog pokreta.
Vođena je diskusija o takozvanoj “remigraciji”, konceptu krajnje desnice koji se zasniva na ideji zamene domaćeg stanovništva migrantskim stanovništvom i zalaže se za povratak velikog broja migranata u njihove zemlje porekla.
Prema istraživanju “Korektiva”, Zigmund je u Potsdamu predstavio i konkretne planove za Saksoniju-Anhalt. Rekao je da izgled ulica mora biti promenjen “u veoma kratkom roku”, da treba “pritisnuti” strane restorane i da život u pokrajini treba učiniti što je moguće neprivlačnijim za “tu klijentelu”.
Zigmund je negirao optužbe protiv sebe. Nije komentarisao koncept “remigracije”, ali je jasno stavio do znanja da nema nameru da “ilegalno deportuje ljude”.
Zbog učešća na tom sastanku, 2024. godine je smenjen sa mesta predsednika jednog odbora u pokrajinskom parlamentu, ali je evidentno da ga ova smena nije politički zaustavila.
Ekstremistička prošlost kolaboracionista
Prema izveštajima “Špigla”, nekoliko ljudi koji danas rade sa Zigmundom imaju iskustvo u ekstremističkim organizacijama. Među njima su bivši članovi “Heimatreue Deutsche Jugend” (HDJ), neonacističke omladinske organizacije koja je zabranjena u Nemačkoj 2009. godine zbog svojih ideoloških veza sa nacionalsocijalizmom.
Stoga ne čudi što je, prema istraživanju Instituta za nove socijalne odgovore (INSA) za Bild, 47 odsto ispitanika ocenilo Ulriha Zigmunda kao pretnju demokratiji, dok se 35 odsto nije složilo.
Špigel ga je nazvao “najopasnijim čovekom u Nemačkoj”
Njegova popularnost na društvenim mrežama pokazuje da ga dobar deo birača ne vidi kao pretnju, već kao političara koji govori ono što drugi ne žele da kažu.
Zigmund je veliki deo svoje popularnosti izgradio na TikToku, gde ima više od 700.000 pratilaca. Njegovi video snimci su često veoma kratki i direktni, i bave se temama kao što su migracije, bezbednost i svakodnevni problemi građana, gde za probleme u Nemačkoj uglavnom krivi vladajuće stranke i migracionu politiku.
Kada ga je časopis “Der Špigel” nedavno na naslovnoj strani nazvao “najopasnijim čovekom u Nemačkoj”, Zigmund je objavio snimke sebe kako potpisuje i deli primerke časopisa na svom TikTok kanalu.
Šta bi pobeda AfD značila za bezbednosne službe?
Sada sve zavisi od birača Saksonije-Anhalta. Ako AfD osvoji većinu, to bi bio prvi put od osnivanja Savezne Republike Nemačke 1949. godine da je krajnja desnica preuzela vlast u jednoj nemačkoj državi.
I takva pobeda ne bi bila važna samo zbog političkog presedana. Stručnjaci upozoravaju da bi preuzimanjem pokrajinske vlade, AfD dobila i kontrolu nad policijom i bezbednosnim službama u Saksen-Anhaltu. To bi otvorilo pitanje razmene najosetljivijih podataka sa Berlinom i drugim državama, tim pre što bi stranka dobila političku kontrolu nad službom koju je AfD upravo proglasila desničarskom ekstremističkom.
Jerg Miler, bivši šef službe za zaštitu ustavnog poretka u Brandenburgu, upozorava za Tagešpigel da bi to bio “najgori mogući scenario” za nemačke bezbednosne službe. Prema njegovim rečima, ministar bi imao pristup poverljivim dosijeima, uključujući informacije o doušnicima i informacije koje su bezbednosne službe prikupile o samoj AfD.
Komentari (0)