Zovemo je Nika po boginji pobede: Natalija ima OPAKU bolest, cističnu fibrozu – POMOZIMO joj (FOTO)

Ona je za Objektiv.rs ispričala zašto je lekari zovu medicinskim fenomenom, a okolina pravim čudom od deteta

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Privatna arhiva

Na prvi pogled, Natalija Stevanović (18) se ne razlikuje od svojih vršnjaka. Ide u školu, niže uspehe, pleni svojom vedrinom. Ipak, njena priča je pomalo drugačija, i njoj je potrebna naša pomoć.

Pored mnogobrojnih dijagnoza koje su joj lekari postavili, Nataliji je ove godine otkrivena opaka i podmukla bolest – cistična fibroza, koja zahteva hitno lečenje. Ova neustrašiva tinejdžerka je za Objektiv.rs ispričala zašto je lekari zovu medicinskim fenomenom, a okolina pravim čudom od deteta. Uz to, otkrila nam je i sa kakvim poteškoćama se svakodnevno suočava i na koji način joj, svi zajedno, možemo pomoći da iste i savlada i konačno – ozdravi.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

– Rođena sam u 22. nedelji, sa 400 grama, bila sam duga 23 cm. Bila sam dugo u inkubatoru. Ja sam rođena mrtva tako da sam odmah po rođenju imala reanimaciju. Dugo sam bila u inkubatoru, a za posledice sam dobila strabizam na oba oka, astigmatizam i nistagmus – započinje hrabro Natalija.

Foto: Privatna arhiva

Ipak, uprkos dijagnozama Natalija je sve do svoje pete godine vodila normalan i srećan život. A onda…onda je osvanuo dan koji je sve promenio i čije posledice i dan danas svakodnevno oseća.

– Sve je bilo u redu, imala sam lepo detinjstvo do pete godine. Mama i ja smo to jutro išle u vrtić i udario nas je automobil. Mama je prošla sa lakšim povredama, a ja sam imala tri reanimacije za manje od 24 časa. Dobila sam dijagnozu – G80, odnosno cerebralnu paralizu. Ipak, ja hodam i pričam, ali se vodim pod tom dijagnozom, usled nesreće. Uz to imam dijabetes od 2018 godine, epilepsiju, ventrikulomegalijau, odnosno proširenje komora u mozgu. Imam hemiplegiju i hemiparezu leve strane tela, tremor leve ruke, atrofiju mozga. A i leva noga mi je kraća za 1 centimetar – govori Natalija.

Foto: Privatna arhiva

Ipak, pored svih ovih dijagnoza i poteškoća, Nataliji najveći problem predstavlja cistična fibroza.

– Dobila sam sam cističnu fibrozu, 3. novembra ove godine. Pluća su mi na 84 odsto funkcije. Uzimam lekove za nju, mada ne postoji konrektan lek. Tu su inhalacije, pumpice, kreon, odnosno enzim za varenje hrane, fluimucil, probiotike, vitamine. Ljudi sa cističnom fibrozom žive najduže 25 godina. S obzirom da imam 18 godina, i 84 odsto kapaciteta pluća u funkciji, imam neke šanse, i doktorka je optimistična – kaže Natalija i ne gubi nadu.

Foto: Privatna arhiva

Ova tinejdžerka je sedam puta bila na reanimaciji, pet puta je doživela kliničku smrt. Sve to za samo 18 godina života. Na njenu priču nisu ostali imuni ni lekari koji se svakodnevno suočavaju sa najrazličitijim stanjima.

– Moj najveći prijatelj je moj lekar, neurohirurg. On stalno govori kako sam ja apsolutni pobednik, da sam najlepša, najhrabrija Kaže kada ne bi znao sve moje dijagnoze i kada ne bi bio upućen u moje stanje, da nikada ne bi rekao da bolujem od bilo čega. Ja i ne izgledam tako, stalno se smejem, osmeh je moj zaštitni znak. Doktor koji je ranije vodio moje stanje, neurolog, me je stalno pokazivao studentima kao da sam fenomen, i govorio da sam čudo. To mi je naravno mama ispričala, ja toga ne mogu da se sećam – rekla je hrabra tinejdžerka.

Foto: Privatna arhiva

Kako smo je više puta oslovili sa “Draga Natalija”, dodala nam je malu ispravku i rekla da pored tog, ima još nekoliko imena.

– Ja imam i drugo ime, koje se ne vodi u matičnoj knjizi rođenih, a to je Nika. Nika je boginja podebe. Dali su mi to ime jer sam pobedila sve, dizala sam se iz pepela. Moj nadimak je “feniks”. Više ljudi me zna kao Niku, nego kao Nataliju.

Kako je Natalija imala još jednu komplikaciju na rođenju, dobila je i još jedno u vezi sa problemom na koji su lekari posumnjali:

– Kad sam se rodila polni organ je bio skroz nerazvijen, doktori su rekli da sam muško i zvali su me Gavrilo.

Činjenica je da su lekari fascinirani snagom i istrajnošću ove hrabre devojčice koju sa razlogom zovu čudom. Ipak, nas je zanimalo kako na sve to gleda Natalija i kako to objašnjava.

– Nemam objašnjenje. To jutro došla je Hitna i odvezla me u Urgentni. Držali su mi masku sa kiseonikom, da mi se ne ošteti mozak, jer nisam disala. Kada smo stigli na Urgentni, odmah sam poslata na reanimaciju. Moj kum je tada bio jedan od načelnika i kako su mi ispričali, panično je podigao ruke i rekao da ne zna šta će biti.

Iako deluje potpuno neustrašivo, zanimalo nas je kakve simptome Natalija svakodnevno oseća, kada joj je najbolnije i šta joj najteže pada.

– Najteže mi padaju te inhalacije i uzimanje lekova, to što ne mogu da živim kao sav normalan svet. Moraš ovo, moraš ono, uzmi lek, primi insulin, ne smeš slano, ne smeš slatko. Naporno je – za trenutak se požalila.

Foto: Privatna arhiva

Ipak, Nataliju ništa ne sprečava da niže uspehe poput svojih vršnjaka, a sudeći po trudu i ambicijama, već je mnoge i prestigla.

– Idem na tri smera u školi i hoću da budem neurohirurg, obećala sam to mom doktoru. Pored srpskog, govorim tri jezika, ruski, ukrajinski i engleski. Ujutru se inhaliram, pa zatim redom: lekovi, insulin, doručak i pravac u školu. U školi takođe, pored ručka, uzimam i lekove. Kada se vratim kući tu je večera, a zatim kreon, insulin i naravno, pre svakog obroka merim šećer. Nakon svega toga gledam seriju, učim, spavam. Nijedan moj dan nije isti. Nekada mi je teško, pa vanredno uzimam pumpicu, nikada se ne zna šta nosi jutro – prepričava ona i dodaje:

– Ipak, ja ne osećam da sam nešto drugačija od svojih drugara. Meni daju i da izlazim i da se družim. Nekada po čitav dan ne budem kući, nekada i jedem napolju – kaže Natalija.

Ovoj hrabroj i veseloj tinejdžerki je potrebna naša pomoć. Kako nam je ispričala, novčana sredstava su joj neophodna najpre zbog transplantacije matičnih ćelija, ali je spisak onoga što joj je neophodno podugačak.

– Sledeće nedelj putujem u Kijev, na transplantaciju matičnih celja i to ću morati da radim još bezbroj puta zbog cistične fibroze, ali i zbog tremora ruke, jer ja moram da budem neurohirurg. Kao što sam rekla, idem u Kijev i onda bi verovatno trebalo na operaciju očiju, na rehabilitaciju, tretmane hiperbaričnom komorom, a tu su i vežbe, laboratorijske analize, lekovi, analize, i na kraju potrošni medcinski materijal – zaključuje Natalija.

Na sledeći način možemo pomoći Nataliji Stevanović:

Uplatom na dinarski račun: 165-7010855807-48, Addiko banka
160-6000000838286-13, Banka Intesa

Uplatom na devizni račun:
IBAN RS351657010855831-73

Uplatom preko pejpal platforme:
paypal.me/pokrenizivotsrb

Slanjem poruke na broj 3800 (Bilo koja mreža, cena poruke 200.00 RSD)

Piše: Teodora Radivojević

BONUS VIDEO

Izvor: Objektiv.rs

Komentari (1)

Ostavite komentar