Definicija voća i povrća, naime, zavisi od toga da li ste kuvar ili botaničar.
Tako će vam većina poznanika, prijatelja reći da je jabuka voće, kao i banana, a da je krastavac povrće. Ali to, zapravo, nije tačno. Barem ne sa stanovišta botaničara. Iako je za većinu voća i povrća vrlo jasno u koju grupu namirnica pripada, postoji određeni broj oko kojeg dolazi do zabune jer, iako sve upućuje na to da se radi o povrću, zapravo je reč o voću, baš kao u slučaju krastavca ili paradajza.
Botanički gledano, voće potiče od višegodišnjih biljaka i ono je zapravo deo biljke koji se razvija iz cveta i semenki koje su u njemu, dok je povrće ono što potiče iz svih ostalih delova biljaka, kao što su listovi, korenje ili stabljike te, za razliku od voća, potiče od jednogodišnjih biljaka.
Po toj definiciji jabuka, bundeva, pa čak i paradajz spadaju u voće, dok korenje (poput krompira, repe ili cvekle), listovi (kao što su kelj, spanać i zelena salata) ili stabljike (kao što su celer i brokoli) spadaju u povrće. Sasvim je drugačija situacija iz kulinarskog ugla.
Mnoge vrste namirnica koje su, botanički gledano, voće, ali nemaju tipičan voćni slatkasti ukus, kuvari smatraju povrćem. To su, na primer, patlidžani, paprike i paradajz. U kulinarstvu je, naime, povrće definisano kao manje slatko ili čak i gorkasto te se služi kao deo glavnog jela, dok je voće izrazito slatko ili kiselkasto te se služi kao dezert ili užina. Mahunarke spadaju u istu porodicu biljaka i sve imaju isti tip ploda – mahunu. Drugim rečima, i mahune i pasulj i grašak su voće.
Sa nutricionističkog stajališta te dve skupine namirnica su vrlo slične.
U poređenju s namirnicama životinjskog porekla, imaju manje kalorija i masnoća, ali zato imaju veći udeo vlakana. I jedna i druga skupina sadrže antioksidanse te obiluju vitaminima i mineralima. Jedna porcija voća uglavnom sadrži više kalorija nego jedna porcija povrća, ako izuzmemo krompir ili repu. Zanimljivo je da se u prodavnicama uglavnom primenjuje kulinarska definicija, odnosno paprike, patlidžani i krastavci su u odeljcima povrća, a ne voća. To se može pripisati tradiciji kuvanja jer kod nje za klasifikaciju namirnice nije važno koji deo biljke konzumiramo ili iz kog dela biljke se namirnica razvila, nego je važan isključivo ukus. U skladu s tim, ono od čega se pripremaju slana jela na strani je povrća, a ono što je slatkasto i jede se kao desert ili užina na strani je voća.
Povrće koje to nije
Paradajz, krastavac, tikvica, avokado, paprika, bundeva, masline, patlidžan, grašak
Voće koje nije voće
Lubenica, dinja, jagoda
Komentari (0)