Na putu koji spaja Paraćin i Ražanj nalazi se deonica puta koju tamošnji meštani zovu “Muči-baba”. Ovaj put nalazi se paralelno sa auto-putem Beograd-Niš, tako da svako ko je makar i jednom išao u tom smeru video je “Muči-babu” a da nije ni znao da prolazi pored nje. Ovaj naziv nije zvaničan, ali je ustaljen među lokalnim stanovništvom. Poznato je da na jugu Srbija postoji mesto koje nosi isti naziv, ali zvaničan.
Ova deonica je nekadašnji, stari auto-put, a pored se može primetiti veliki broj krajputaša.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Tu je mnogo ljudi stradalo. Posebno kada je to bio auto-put. Najviše su ginuli stranci, Turci – rekao je jedan gospodin.
Neko bi pomislio – u redu, nesreće se dešavaju. Ali sledeća rečenica ovog gospodina svedoči o zaista nečemu neobičnom.
– Ovde je uvek prometno, i noću. To je jedini put da neko iz Ražnja ili okolnih sela dođe do Kruševca ili Paraćina. Ipak, mnogima se dešavalo svašta noću. I meni dok sam radio kao noćni čuvar u jednom skladištu – rekao je on i dodao:
– Bilo je oko pola 1 noću. Krenuo sam ka kući u susedno selo. Putovao sam biciklom jer je bila letnja noć. Kada sam bio blizu mosta Jovanovačke reke, desilo mi se to. Nešto me je tako jako ošamarilo preko očiju da umalo nisam pao sa bicikle, nešto kao prutić. Kratka bol, ali jaka. Prestravio sam se, ali sam nastavio da vozim, nisam smeo da stanem. Kada sam došao kući svima sam ispričao šta se desilo. Sutradan, pogledao sam mesto gde se to desilo i tu je bio jedan spomenčić, tada sam se, čini mi se, još više naježio iako je bio dan – poverio nam se ovaj čovek.
Nakon ove priče uputio nas je na jednog čoveka koji je takođe radio u mestu pored i putovao noću, povremeno i biciklom.
– Vraćao sam sa posla, skoro pa ujutru. Tačnije, bilo je oko 3 sata, ali sa obzirom da je letnje vreme delovalo je kao da će brzo svanuti. Samo što sam prošao nadvožnjak ispod auto-puta ugledao sam nešto pored jednog spomenika. U trenutku nisam reagovao i nastavio sam svojim putem, ali kako sam se približavao jasno sam video. Kao da devojčica čuči pored spomenika i drži sveću gledajući u zemlju. Sledio sam se, jednostavno nisam želeo ili smeo, više se ne sećam, da pogledam na tu stranu. Vozio sam iako su mi noge utrnule i ubeđivao sebe da su u strahu velike oči i da je to možda nešto drugo. Ipak, prošao sam tuda sa ukočenim vratom i glavom ka napred. Kada sam izmakao okrenuo sam se i nije bilo ničega. Uf, tu noć nisam spavao i retko kad sam išao biciklom u noćnu – prisetio se on svog jezivog doživljaja.
Nakon svog traumatičnog iskustva, ispričao je za događaj koji je čuo od svog prijatelja. Taj je možda bio i najjeziviji.
– Vraćao se kolima sa slave. Bilo je oko pola dva noću. Sve je bilo tiho i mirno, dok u jednom trenutku nije video čoveka na putu. Usporio je auto i jasno prepoznao čoveka. Nije stao, jer je mislio da je u pitanju neka mutna radnja ili švaleracija. Nastavio je ka kući, ali sa željom da upita čoveka koga je video šta je radio tu tada, tajno naravno. Posle par dana napokon ga je sreo i upitao “Gde si bio preksinoć oko pola dva” čovek je posle par minuta razmišljanja rekao da je bio kući i spavao. Kada je ovaj insistirao da se seti i da mu prizna, čovek je pitao svoju ženu gde je bio te noći, ali je i ona potvrdila da je bio kući i spavao. Objasnio mu je celu situaciju, i to da ga je video na putu, ali se ovaj samo osmehnuo i rekao da to nije moguće. Ni dan danas ne zna šta se desilo. I dalje veruje da je video baš njega, iako mu ovaj kaže da je to nemoguće – prisećao se on.
Na ovu priču nadovezala su se dva momka koja su skuterom išla preko “Muči-babe” na turnir u susedno mesto. Rekli su da je vraćanje u 1 sat posle ponoći bilo prilično zanimljivo iskustvo.
– Krenuli smo skuterom oko 20h i odgledali ceo turnir. Kada je poslednja utakmica uveliko trajala, već smo počeli da pričamo kako ćemo se vratiti kući i jel se neko od nas plaši. Krenuli smo oko 00h, ali smo pre toga popili po jednu limenku piva “da ubijemo strah” Ja sam vozio, a on sedeo pozadi. Kada smo bili blizu Muči-babe počeo je da peva. Pevao je iz sveg glasa, verovatno da se ništa drugo ne bi čulo. Rekao sam da peva jer se plaši na šta je on viknuo “Stani ovde pa da ja vozim!”. Bilo je to u sred noći, nasred “Mučibabe”. Stao sam i zamenili smo se. Ništa se nije desilo. Apsolutno ništa i veseli smo došli kući – rekao je jedan od momaka.
Ova svedočenja čine naizged običano mesto posebnim, i prilično jezivim.. A vi, kada sledeći put prolazite auto-putem “bacite oko” na “Muči-babu” i sami se uverite vidite li išta?
BONUS VIDEO
Izvor: Srbija Danas
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)