Nije samo bolest odraslih: Prepoznajte anksioznost kod deteta NA VREME

Kada pomislimo na anksioznost, uglavnom pomislimo na neku odraslu osobu.

Jer anksioznost i depresija su bolesti odraslih.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

To, naravno nije tačno, ali je razumljivo da mnogi tako misle.

I velikom delu odraslih, a kamoli deci može da bude veoma teško da opišu uznemirujuće misli.

Anksioznost je kliničko stanje koje narušava normalno funkcionisanje osobe (deteta) na dnevnoj bazi.

Pokušajte da ovo stanje prepoznate na vreme

Previše brine
Dete govori negativne stvari – Ako dete ima običaj da često govori negativne stvari o sebi, bilo da je reč o uspehu u školi, sportu, ili nekim drugim aktivnostima, to je prva crvena lampica. Iako mnoga deca povremeno kažu da su u nečemu loša, i kako da projekat nikad neće završiti, ako to postane norma, takav oblik ponašanja je zabrinjavajuć. Rečenice poput: “Nikada neću dobiti pozitivnu ocenu iz matematike, jer sam previše glup da je shvatim.”, nisu nešto zanemarljivo, jer će dete vremenom početi da veruje u njih.

Previše brine – Anksioznost se manifestuje u različitim oblicima. Uobičajeni načini su izbegavanje, briga, sumnja u sebe, prekomerni strahovi i socijalna anksioznost. Ako dete ima običaj da preterano brine zbog stvari koje se još uvek nisu dogodile, poput kontrolnih zadataka, takmičenja u sportu, ali i toga šta će drugi o njemu da misle, to je druga crvena lampica. Iako je sasvim uobičajena mala doza nervoze ako zabrinutost ometa dete da normalno funkcioniše (izađe na binu i zapeva), to je nešto što ne bi smeli da ignorišete u nadi da će da prođe samo od sebe.

Prisutan strah
Ima problem sa spavanjem i odvojenošću od roditelja – Anksiozna deca uglavnom imaju problem sa spavanjem. Tada svi njihovi strahovi dolaze najviše do izražaja. Uz to ide i opštee prisutan strah od odvajanja od roditelja. Iako je sasvim normalno da se dete osjeća najsigurnije kraj svojih roditelja, ako ono odbija da se po svaku cenu odvoji od njih, bilo da ostane u školi, ili jednostavno bude u svojoj sobi i igra se, to je treća crvena lampica. Ukoliko racionalnim razgovorom ne možete da razuverite dete da se ništa loše neće dogoditi, ako je samo bez vas u nekom trenutku, to je klasičan primer anksioznosti.

BONUS VIDEO:

Možda vas zanima

Prvi dečji bazar u Jakovu: Radost za mališane uz “Bazar – pazar” i predstavu “Uskrs u malom kraljevstvu”

Šapić: Roditelji će u septembru dobiti 20.000 dinara, ovo su detalji

Svaki treći učenik učestvuje u tuči barem jednom godišnje, digitalno zlostavljanje u porastu

Deca i odrasli od septembra neće morati u inostranstvo na zračenje celog tela



Izvor: Objektiv.rs, Avaz.ba