Na Dinari osvanula SRPSKA ZASTAVA: “Da podsetim Hrvate, ali i zaboravne Srbe” (FOTO)

Poslanik Srpske napredne stranke Dušan Marić oglasio se na svom Fejsbuk profilu sa Dinare povodom toga što Hrvatska slavi početak zločinačke vojne akcije “Oluja”.

Njegova objava glasi:

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Pozdrav sa Dinare (1913): SRPSKA ZASTAVA SE DANAS ZAVIJORILA NA NAJVEĆOJ SRPSKOJ PLANINI

Hrvatska danas obeležava početak zločinačke vojne akcije “Oluja”. Upravo sam se popeo na Dinaru iznad Knina, najveću i najopevaniju srpsku planinu i na njenom najvišem vrhu Troglavu (1913) razvio srpsku zastavu. Zastavu sa Kajmakčalana, Karpata, Zebrnjaka, Mačkovog kamena, Cincara, Raduše, Čvrsnice, Gazimestana, Novog Brda… Da na današnji dan, dan koji Hrvati slave kao dan pobede a Srbi kao dan velike nesreće, Hrvate ali i zaboravne Srbe podsetim da je Dinara i srpska planina. Da podsetim Hrvate ali i zaboravne Srbe da su Dalmacija i Kninska krajina ništa manje srpske nego što su hrvatske. Da podsetim Evropu i Ameriku, ogrezle u satanizaciji i terorisanju srpskog naroda, na 500.000 Srba u Hrvatskoj kojih više nema, jer su ih hrvatska vlast, vojska i policija pre tri decenije proterale iz njihovih domova i njihovog zavičaja, u najvećem etničkom čišćenju u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Da svet podsetim na više od milion Srba koje su Hrvati ne tako davno, u najstrašnijem genocidu u istoriji ljudskog roda, ubili u Jasenovcu, Jadovnu, Gradišci, na Kozari, u Glini, Bugojnu, Sanskom Mostu, na Garavicama kod Bihaća i na stotinama drugih stratišta. Oko mene puca pogled na beskrajni lanac dinarskih i krajiških planina, na beskrajne pejzaže okićene kamenom, cvećem, vodama Jadranskog mora i Perućkog jezera. Sve ovo božije prostranstvo, koje je srpskom rodu i čovečanstvu podarilo Nikolu Teslu, serdara Janković Stojana i mnoge druge velikane nauke, pera i svetlog oružja, prošarano je jamama. Samo retke među njima nisu potpođene srpskim kostima, kostima žrtava hrvatskih zločina. Dok je sveta i veka, dok je Dinare, njihov krik će odjekivati nebom iznad Krajine. I nema Hrvata, normalnog čoveka, a bogu hvala i većina Hrvata su dobri i savesni ljudi, koji zbog tog krika neće osetiti stid. Koji ne može izbrisati ni jedna oluja. Ni ljudska, ni božija.

I na kraju, dok sedim na Dinari, planini i srpskoj i hrvatskoj, planini simbolu našeg viševekovnog sporenja, da podsetim Hrvate, posebno Hrvate u Dalmacij i Kninu, da su većini njih ne tako daleki preci, nekima čak i pradedovi, bili Srbi i pravoslavci. Da ih podsetim da smo braća, jedan rod. I da danas 4. avgusta 2021. godine, dok slave pobedu u “Oluji” ujedno slave i svoj poraz. Poraz srpskog naroda u Krajini je poraz njihovog roda. Poraz njihovih predaka, njihove vere, njihove istorije, njihovog zavičaja.

Jer ne možeš rođenog brata pobediti a da i sam ne budeš poražen. Ako ne veruju, neka za dan dva, kad utihnu slavljeničke fanfare i “pobedničke” poruke iz Knina i drugih krajiških mesta, pogledaju oko sebe. Videće pustoš i čuti tišinu. Videće pustu Dalmaciju, pustu Krajinu, puste Ravne kotare…Pusta hrvatska i srpska sela. Hrvatska sa lepim kućama, srpska sa lepim zidinama, koje je natkrililo iz njih izraslo drveće. Hrvati su prvo Srbe proterali u beli svet, a onda su i oni krenuli za njima. Da zajedno grade i izgrađuju Australiju, Nemačku, Kanadu…. A na prostranoj Dinari, najvećoj srpskoj i najvišoj planini u Hrvatskoj, dugoj preko 100 kilometara, ni jednog stada, ni jednog čobanina. Ni jednog jedinog.

Ovde na 1913 metara pod oblacima nebesku tišinu narušava samo kliktaj nekoliko orlova koji kruže iznad mene. A beli oblaci koji se dižu nad Jadranom plove u daleke daljine. Da prenesu pozdrav krajiškom narodu vetrovima rata istrgnutom iz zavičaja i razvejanom po dalekim prostranstvima tuđine. Pozdrav sa Dinare.

Podsetimo, juče je u Busijama obeležen Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u zločinačkoj akciji “Oluja” 1995. godine.

BONUS VIDEO: