Island je 2025. godine imao najviši prosečni trošak rada među evropskim zemljama uključenim u poređenje Evrostata. Visoke zarade počivaju na bogatoj ekonomiji, jakim sindikatima i nedostatku radnika, ali u evrima ih dodatno podstiče jaka islandska kruna.
Prosečan sat rada na Islandu koštao je poslodavca 59,3 evra u 2025. godini – oko 70 odsto više od proseka Evropske unije. Međutim, ovaj iznos nije neto satnica zaposlenog: on uključuje bruto zaradu, doprinose i druge troškove poslodavca.
Island se popeo na vrh evropske rang liste troškova rada. Prema podacima Evrostata, prosečan trošak po satu rada u toj zemlji iznosio je 59,3 evra u 2025. godini, više nego u Luksemburgu i Norveškoj.
Istovremeno, prosek Evropske unije bio je 34,9 evra, a prosek evrozone 38,2 evra. To znači da su troškovi rada na Islandu bili približno 70 odsto iznad proseka EU.
Cena rada po satu:
Island 59,3 evra
Luksemburg 56,8 evra
Norveška 56,4 evra
Danska 51,7 evra
Holandija 47,9 evra
Evrozona 38,2 evra
Evropska unija 34,9 evra
Švajcarska nije bila uključena u poređenje, tako da nije moguće bez rezerve proglasiti Island za zemlju sa najvišim troškovima rada u celoj Evropi. Preciznije je reći da je bila prva među zemljama za koje su objavljeni uporedivi podaci.
Važna razlika: 59,3 evra nije neto satnica
Indikator Evrostata ne predstavlja iznos koji zaposleni dobija “na ruku”. Troškovi rada uključuju bruto plate i nadnice, kao i doprinose i druge troškove koje snosi poslodavac, umanjene za eventualne subvencije.
Prema podacima Statistike Islanda, ukupni troškovi rada iznosili su 8.653 islandskih kruna po satu, dok su troškovi koji nisu troškovi zarada činili 20,8 procenata ukupnog iznosa. Stoga se približno 47 evra odnosilo na plate i nadnice, a oko 12,3 evra na ostale troškove rada – pre poreza i odbitaka koje snosi zaposleni.
Statistički zavod Islanda takođe navodi da je prosečna redovna mesečna plata u 2025. godini bila 816.000 kruna. Za zaposlene sa punim radnim vremenom, prosek je bio 913.000 kruna, medijana 826.000 kruna, dok je ukupna prosečna mesečna zarada, uključujući dodatke i prekovremeni rad, dostigla 1,058 miliona kruna.
Čak 64 odsto zaposlenih sa punim radnim vremenom primalo je manje od proseka, što pokazuje koliko najveće zarade podižu prosečnu vrednost.
Zašto su plate tako visoke?
Odgovor nije u jednom faktoru. Islandske plate su rezultat kombinacije realne ekonomske snage, načina pregovaranja o platama i efekta valute.
1. Bogata ekonomija stvara dovoljno vrednosti za visoke zarade
Island ima malu, ali razvijenu i izvozno orijentisanu ekonomiju, zasnovanu na ribarstvu i preradi ribe, turizmu, energetici, industriji aluminijuma, finansijskim i tehnološkim uslugama. Obilje obnovljive energije podržava energetski intenzivnu proizvodnju, dok je ekonomija poslednjih godina postala diverzifikovanija.
Prema podacima Statistike Islanda, BDP po glavi stanovnika, prilagođen razlikama u cenama, bio je 28 odsto iznad proseka EU u 2025. godini, a realna individualna potrošnja bila je 15 odsto iznad proseka.
Stoga, visoke zarade nisu samo statistička iluzija – iza njih stoji visok nivo prihoda i potrošnje.
2. Malo tržište rada i nedostatak stručnjaka podižu cenu zaposlenih
Na tržištu manje od 400.000 stanovnika, kvalifikovani kadar brzo postaje oskudan. U svom pregledu islandske ekonomije, OECD je naveo da je tržište rada ostalo zategnuto, sa izraženim nedostatkom radnika u informacionim tehnologijama, tehničkim zanimanjima i zdravstvu.
Stopa aktivnosti stanovništva starosti od 16 do 64 godine premašila je 87 odsto na kraju 2024. godine, što je izuzetno visok nivo u međunarodnom poređenju. Kada veliki deo radno sposobnog stanovništva već radi, kompanije teže pronalaze dodatne zaposlene i moraju da ponude veće plate.
3. Sindikati imaju izuzetno visoku pregovaračku moć
Island ima jedan od najjačih sistema kolektivnog pregovaranja u razvijenom svetu. Prema bazi podataka OECD-a, članovi sindikata činili su 90,6 odsto zaposlenih u 2023. godini, dok su kolektivni ugovori pokrivali oko 90 odsto radnika u 2024. godini.
Pregovori se uglavnom vode na nivou sektora, a dogovoreni standardi plata se široko primenjuju. Ovo ograničava prostor za niske plate i raspodela plata ostaje mnogo ravnomernija nego u većini zemalja OECD-a.
4. Jaka kruna povećava islandske zarade kada se konvertuje u evre
Island nije član evrozone i isplaćuje plate u islandskim krunama. Kada kruna ojača, isti iznos u domaćoj valuti vredi više evra, pa zemlja automatski napreduje na međunarodnim rang listama plata i troškova rada.
Ekonomista i direktor Analitike Jngvi Hardarson upozorava da je realni kurs krune verovatno iznad dugoročnog ravnotežnog nivoa. To znači da bi deo trenutne prednosti mogao da nestane ako kruna oslabi, iako je veoma teško predvideti kada i kojom brzinom bi došlo do takvog prilagođavanja.
Evrostat takođe upozorava na važnost deviznog kursa: poređenje zemalja koje nisu u evrozoni zavisi od kretanja njihovih valuta. Centralna banka Islanda objavila je da je realni devizni kurs, meren relativnim potrošačkim cenama, bio 8,2 procenta viši u junu 2025. nego godinu dana ranije.
5 . Plate prate jednu od najviših cena života u Evropi
Visoke islandske plate moraju se posmatrati zajedno sa cenama. Prema evropskom poređenju nivoa cena, u 2025. godini opšti nivo cena za potrošnju domaćinstava bio je približno 84 procenta iznad proseka EU, dok su hrana i bezalkoholna pića bili 56 procenata skuplji.
Visoki troškovi stanovanja, usluga i uvozne robe vrše pritisak na povećanje plata, dok rastuće plate zauzvrat povećavaju troškove poslovanja i cene.
Zato nominalna plata, koja izgleda izuzetno visoka kada se konvertuje u evre, ne donosi automatski i proporcionalno veću kupovnu moć.
Poslodavci upozoravaju: Limit je dostignut
Ana Hrefna Ingimundardotir, zamenica generalnog direktora i šefica ekonomskih poslova Konfederacije islandskih poslodavaca, smatra da su visoke plate poželjne jer su povezane sa dobrim životnim standardom.
Ali kompanije, dodaje on, mogu ih trajno isplaćivati samo ako je poslovno okruženje povoljno, a izvozni sektori konkurentni.
„Moglo bi se reći da smo dostigli limit u pogledu troškova rada“, rekla je za Island Monitor, navodeći visoke poreze, zahtevne propise i jaku krunu kao dodatna opterećenja za kompanije.
Slično upozorenje dolazi i od OECD-a. Tokom većeg dela prethodne decenije, plate su rasle brže od produktivnosti, što je uzrokovalo rast jediničnih troškova rada i slabljenje konkurentnosti. Produktivnost je poboljšana u ribarstvu i turizmu, ali je njen rast u domaćim uslugama i proizvodnji i dalje spor.
Novi četvorogodišnji kolektivni ugovor od 2024. godine pokušava da ublaži taj problem vezivanjem rasta plata za produktivnost i ciljanjem inflacije. Predviđa se prosečan godišnji rast od oko četiri procenta, ali OECD izračunava da bi dodatna povećanja van osnovnih ugovora mogla doneti najmanje još dva procentna poena.
Visoke plate su znak bogatstva – ali i test konkurentnosti
Rezultat Islanda je stoga kombinacija stvarnog prosperiteta i statističkog efekta jake valute. Zemlja zaista ima visoke prihode, široku zaposlenost, kvalifikovanu radnu snagu i institucije koje zaposlenima daju veliku pregovaračku moć.
Istovremeno, to je najskuplja evropska ekonomija za potrošače, dok troškovi rada sve više vrše pritisak na domaće i izvozne kompanije.
Ako kruna oslabi, Island bi mogao da padne na evropskom rang listi čak i bez smanjenja plata u lokalnoj valuti. Ako, s druge strane, plate nastave da rastu brže od produktivnosti, kompanije će morati da nadoknade razliku višim cenama, nižim profitom ili slabijom konkurentnošću.
Zato 59,3 evra po satu nije samo pokazatelj koliko su dobro plaćeni islandski radnici. Ovo je takođe mera izazova koje ekonomija mora da izdrži kako bi takav životni standard ostao održiv.
Komentari (0)