Glumica Sloboda Mićalović ima veoma neobično i retko ime, a iza njega krije se jedna tragična priča koju je ona svojevremeno podelila sa svima.
-Moj otac je igrao monodarmu “Ivo Lola Ribar”, a Sloboda Trajković je bila Lolina verenica. To je najlepša ljubavna priča, poput našeg Romea i Julije – rekla je tada Sloboda, piše Glossy.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Glumica je tada naglasila da Sloboda Trajković ovako na neki način i dalje živi, kroz nju.
Trajkovićeva je, inače, rođena u Vrnjačkoj Banji 1918. godine, a njen otac Svetolik dao joj je ovo ime u znak trijumfa slobode, s obzirom na to da je upravo te godine završen i Prvi svetski rat.
Njen brat Miroslav bio je veoma aktivan u Narodno-oslobodilačkoj borbi i živeo je u Beogradu, gde je kasnije došla i Sloboda kako bi studirala hemiju. Brat ju je tu, 1937. godine, i upoznao sa Ivom Lolom Ribarom.
-Od prvog susreta je počela ljubav, velika i predivna – pričala je kasnije Slobodina sestra Milica Trajković, jedina članica ove porodice koja je preživela Drugi svetski rat.
Upravo Drugi svetski rat stao je na put ljubavi Slobode i Lole. On je otišao da se bori, a ona se vratila kući jer Beograd više nije bio bezbedan. Ostalo je sačuvano i pismo koje je Lola tada napisao svojoj voljenoj.
Mladi, bogati, obrazovani ! Ivo Lola Ribar i Sloboda Trajković . pic.twitter.com/8ADmWp7mq1
— Dr Евгенија ♒☦️ UN 1244?? (@Delaevgenija) May 17, 2016
-Najdraža, jedina moja! Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam, optimista sam kao i uvek, da te ono nikada neće stići već da ćemo se nas dvoje videti i uvek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano… U mom životu postoje samo dve stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo hteli nismo, kao i milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, već preko naše borbe i naše pobede. I zato su te dve stvari u suštini, u meni samom, jedno… Ako primaš ovo pismo. Ako, dakle, ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati najdraža! U svetu u kome budeš tada živela naći ćeš, uvek živ, najbolji deo mene samog i svu moju ljubav prema tebi… I želim da nikada ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s tobom dočekam veliki čas pobede – pisalo je u pismu.
Međutim, pobedu nisu dočekali, a pismo nikada nije stiglo do Slobode Trajković. Naime, ono je završilo u policiji, a Sloboda je privedena. Tada su je policajci dugo terali da napiše pismo svom dragom kako bi im pomogla da ga pronađu, što je ona odbila i zbog toga je pet meseci provela u logorima.
Ugušena je zajedno sa bratom Miroslavom, sestrom Verom, ocem Svetolikom i majkom Milenom u logoru “Banjica” u gasnoj komori, 9. maja 1942. godine. Ivo Lola Ribar stradao je u novembru naredne godine.
Kakva gasna komora u banjičkom logoru 1942., tada je nije bilo još ni u Aušvicu. Još veća glupost je da su je mučili da im oda adresi u partizanima na kojoj se nalazi Lola.