„Trenutka kada je utakmica završena i dodele šampionskog pehara prvo se setim kada mi neko pomene Bari 1991. Bio je to vrhunac karijere svakog igrača i nešto što se nikada neće zaboraviti”, kaže član nezaboravne generacije Crvene zvezde Slobodan Marović u razgovoru za Objektiv, na 30. godišnjicu najvećeg uspeha srpskog fudbala.
Koliko se ozbiljno pristupilo finalnoj utakmici protiv Olimpika iz Marselja, najbolje svedoči činjenica da je ekipa stigla sedam dana pre finala kako bi se u miru pripremala.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Značaj utakmice je uticao na takvu odluku čelnika kluba. Istina je da nam je tih sedam dana trajalo kao sedam meseci. Samo smo trenirali, jeli i spavali. Mislim da smo samo jednom ili dva puta prošetali gradom. Hteli su da imamo mir i da nas niko, pa ni porodica i prijatelji ne uznemiravaju. Malo smo se plašili da se ne ulenjimo i da to može uticati na rezultat. Na kraju, da li je bilo ispravno? Konačan rezultat kaže da jeste.
Francuzi su, nije bila tajna, pucali od samopouzdanja, najavljivajući ubedljivu pobedu.
– Mi smo prvi put igrali meč takve težine. S druge strane, Olimpik je bio veoma jak i iskusan. To iskustvo su vukli kako iz klupskih nastupa, tako i iz reprezentativnih. Ali kada se igra jedna utakmica, onda prevagne neki detalj, želja za pobedom. Tome svedoči i taktika koju smo pripremili, a koja nije bila u skladu s našim igrama do tada. Svi se sećaju Ljupkovog pitanja: „Hoćete da igramo napadački ili da osvojite titulu?” Svi smo želeli trofej i zato smo ispoštovali svaku sugestiju.
Iako je tim Olimpika bio prepun zvezda, navijači su se najviše pribojavali Dragana Stojkovića, jer su znali o kakvom je majstoru reč.
– Mislili smo da će igrati od starta i laknulo nam je kad smo videli da je na klupi. Međutim, kada je ušao u poslednjih 15 minuta, pa „izlomio” Stošića…ko zna kako bi se završilo da je bio starter. Hvala treneru Getalsu na tome. Nismo se s njim videli pre finala, a tokom utakmice je čak bilo i šaljivih dobacivanja. Znao je da mi vikne pored aut-linije: „Polako, Mare, nemoj tako jako.” Posle utakmice ušao je u našu svlačionicu i džentlmenski čestitao na pobedi.
Slavlje je počelo čim se utakmica završila.
– To veče nismo imali snage za neko preterano slavlje. Jeli smo, popili piće i otišli umorni da spavamo. Uprava je dovela Cigane da sviraju i oni su se zabavljali. Ali kada smo došli u Beograd, od aerodroma je krenula fešta, pa pun stadion na dočeku navijača… to je trajalo narednih desetak dana, pošto smo slavili Bari i osvajanje titule prvaka države, koja je još ranije bila obezbeđena – rekao je na kraju razgovora Marović.
Piše: Slobodan Vrakela
Osvojio Evropu sa Zvezdom, a nikad niste čuli za njega: Upoznajte Miodraga Krstića, heroja Barija!
Komentari (0)