Pevačica Olivera Petrović, poznatija kao Olivera Katarina, nekada je važila za jednu od najlepših žena na ovim prostorima, a njen život nije bio nimalo jednostavan.
Naime, ona je ispričala kako je davne 1979. godine jedva izvukla živu glavu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
-Tog leta nakon razornog zemljotresa u Crnoj Gori plovila sam duž jadranske obale brodom koji je pristajao u raznim mestima gde sam održavala koncerte. Bila je to mini-turneja od sedam dana. Posadu na brodu su činili Hrvati. Nakon svakog obroka koji sam pojela nisam se osećala dobro i znala sam da mi nešto stavljaju u hranu. Shvatila sam da nešto nije u redu i da me ustaše truju! U tim trenucima sam bila preplašena, nisam znala šta da radim – rekla je ona za Hit Informer.
-Sećam se da me je jedan od kuvara uhvatio za ruku, odvukao na pramac broda i rekao mi da su ulovili veliku zverku. Ta zverka sam bila ja! Istog momenta mi se sledila krv u žilama. Čak i sada mi je neprijatno da se sećam toga – nastavila je priču pevačica.
-Čim smo stigli u Herceg Novi, skočila sam sa broda i počela da bežim koliko me noge nose. Ostavila sam sve stvari, baš ništa nisam ponela! Jurilo me je nekoliko njih. Trčala sam kroz grad i sećam se da sam prolazila pored mnogo porušenih kuća od zemljotresa. Stigla sam do trga u centru grada i počela da vičem: “Upomoć, ubiće me ustaše!” – pričala je ona dalje.
-Spazili su me neki ljudi i odmah su me odveli u vojnu bolnicu u Herceg Novom. Provela sam tamo nekoliko sati. U međuvremenu su javili mom suprugu Miladinu Šakiću šta mi se dešava. On je odmah avionom iz Beograda došao u Crnu Goru i vratio me u Srbiju – istakla je Olivera za pomenuti medij.
-Mnogima sam bila trn u oku. Sada kada sve to analiziram, shvatam da se na Srbiju tada gledalo popreko… Mrzeli su me jer sam Srpkinja, još i udata za političara koji je tada bio potpredsednik grada Beograda. Neko iz mraka je hteo da prekine moju karijeru, bilo je to veoma teško vreme za mene – naglasila je ona i dodala da ne smatra da su svi Hrvati zli i da protiv njih nema ništa.
-U Hrvatskoj mi je svaki koncert bio prepun. Tamo sam 1975. godine održala nezaboravan koncert u velikoj sportskoj dvorani. Taj narod je pokazivao ljubav prema meni. Hrvati su me baš voleli. Samo su me pojedinci mrzeli. Znate kako kažu: “U svakom žitu ima kukolja” – naglasila je pevačica za Hit Informer.
Olivera Katarina se na muzičkoj sceni probila 1966. godine kada je snimila sing “Šošana”, a kasnije je ovu pevačicu zavoleo i slavni Salvador Dali.
-Za potrebe filma “Skupljači perja” (1967) snimila sam pesmu “Đelem, đelem”. Zahvaljujući toj drami reditelja Aleksandra Saše Petrovića prvi put sam se pojavila na filmskom festivalu u Kanu i skrenula sam veliku pažnju na sebe svih evropskih, ali i mnogih svetskih medija. Film je dobio nagrade u Kanu i Veneciji i automatski sam postala atraktivna za tamošnje medije. Francuzi su me upoređivali sa Brižit Bardo i pisali da nemam na čemu da joj zavidim, a Italijani sa njihovom Anom Manjani. Usledili su koncerti u pariskoj Olimpiji 72 puta zaredom. Mogla sam i duže, ali su se moji muzičari umorili i molili me da prestanemo. Na jednom od tih nastupa bio je i čuveni španski slikar Salvador Dali, koji je posle koncerta došao kod mene u garderobu i pokazao koliko su mu bili crveni dlanovi od aplaudiranja. Bio je oduševljen. Na jedan od koncerata došao je da me sluša i Alen Delon sa tadašnjom suprugom Natali – otkrila je ona za pomenuti medij.
Čuvena pevačica je POLJUBILA Tita, ali čim je zapevala UKOPALA se od straha i nestala sa scene
Izvor: Objektiv.rs, HIT Informer
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)