Tokom sezone branja pečuraka, stručnjaci upozoravaju na opasnost od zamene jestivih gljiva otrovnim vrstama, koje mogu da izazovu teška oštećenja jetre i bubrega, pa čak i smrt. Poseban rizik predstavlja to što se prvi simptomi trovanja ponekad pojavljuju tek nekoliko sati ili dana nakon konzumiranja. Nacionalni centar za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije (VMA) upozorava da se samonikle pečurke ne smeju koristiti u ishrani ako njihovu vrstu nije pouzdano utvrdio stručnjak.
Pečurke u ovom periodu rastu na brojnim lokacijama u Srbiji, među kojima su planina Kopaonik i zaštićeno područje Ade Ciganlije u Beogradu. Međutim, razlikovanje jestivih od otrovnih vrsta može biti veoma teško, jer na prvi pogled deluju slično.
Prema upozorenju Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA, branje pečuraka bez dobrog poznavanja njihovih karakteristika i pomoći iskusnog poznavaoca može da bude opasno po zdravlje i život.
Fotografije i dodatne detalje možete pogledati OVDE.
Koje otrovne pečurke rastu u Srbiji?
Na području Srbije raste više otrovnih vrsta gljiva, među kojima ima i onih koje mogu biti smrtonosne. Kako se navodi na sajtu Nacionalnog parka Kopaonik, među njima su zelena pupavka, smrdljiva pupavka, panterovka, muhara i ludara.
Posebno je opasna zelena pupavka (Amanita phalloides), jedna od najotrovnijih gljiva u Srbiji. Ona sadrži amatoksine, otrovne materije koje mogu da izazovu teško oštećenje jetre, a trovanje može imati i smrtni ishod.
Dodatni problem predstavlja činjenica da se otrovnost ne može pouzdano utvrditi samo na osnovu izgleda pečurke. Zbog toga se neiskusnim beračima savetuje da ne sakupljaju samonikle gljive za ishranu ukoliko nisu sigurni u njihovu vrstu.
Simptomi mogu da se pojave tek nakon više sati
Jedna od najvećih opasnosti kod trovanja pečurkama jeste mogućnost da se osoba neposredno nakon obroka oseća dobro, iako je pojela otrovnu gljivu.
Prema podacima VMA, simptomi zavise od vrste pečurke i otrovnih materija koje sadrži. Kod pojedinih trovanja tegobe se javljaju već nakon 30 minuta do tri sata, a najčešće obuhvataju mučninu, povraćanje i bolove u stomaku.
Kod težih trovanja, međutim, prvi simptomi mogu da se pojave tek nakon nekoliko sati ili čak nekoliko dana. U međuvremenu, otrovne materije mogu da izazovu ozbiljna oštećenja jetre i bubrega.
Kod trovanja zelenom pupavkom naročito je opasno to što se nakon početnih stomačnih tegoba može razviti teško oštećenje unutrašnjih organa. Zato odsustvo simptoma neposredno nakon jela nikako ne znači da je pečurka bila bezbedna.
Zašto narodni načini prepoznavanja otrovnih gljiva nisu pouzdani?
Među beračima se prenose brojni saveti o tome kako prepoznati otrovne pečurke, ali mnogi od njih nemaju naučno utemeljenje i mogu da dovedu do opasnih grešaka.
Prema upozorenju VMA, nije tačno da se otrovnost pečurke može utvrditi kuvanjem sa srebrnom kašikom, belim lukom ili pirinčem. Takođe, nije pouzdano ni verovanje da je pečurka bezbedna za ljude ako je jedu životinje.
Životinje mogu drugačije da reaguju na određene otrovne materije, pa to što su pojele neku gljivu ne znači da je ona bezbedna za ljudsku ishranu.
Stručnjaci zato naglašavaju da se otrovnost ne može proveravati narodnim metodama. Pečurke koje nisu pouzdano identifikovane ne treba pripremati niti konzumirati.
Na Adi Ciganliji zabeleženo više od 250 vrsta gljiva
Opasnost od zamene jestivih i otrovnih gljiva postoji i na Adi Ciganliji, gde se nalazi zaštićeno stanište „Gljive Ade Ciganlije“, koje se prostire na oko 70 hektara.
Prema podacima navedenim u dostavljenom materijalu, na ovom području zabeleženo je više od 250 vrsta gljiva, od kojih je samo tridesetak jestivo. Zbog toga se i na ovom području savetuje poseban oprez prilikom branja.
Šta treba uraditi u slučaju sumnje na trovanje?
Ukoliko se nakon konzumiranja samoniklih pečuraka pojave mučnina, povraćanje, dijareja, bolovi u stomaku ili drugi neuobičajeni simptomi, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Ne treba čekati da se tegobe pogoršaju, jer pravovremeno lečenje može biti presudno za ishod trovanja. Ne preporučuje se ni samostalno izazivanje povraćanja niti pokušaj kućnog lečenja bez saveta zdravstvenog radnika.
Građanima i zdravstvenim radnicima u Srbiji na raspolaganju je Nacionalni centar za kontrolu trovanja VMA, čiji je dežurni toksikolog dostupan 24 sata dnevno na broj 011/360-84-40.
Ukoliko su sačuvani ostaci pečuraka ili pripremljenog obroka, korisno je poneti ih radi stručne identifikacije, ali to ne sme da odloži odlazak lekaru.
Najvažnije pravilo je da se pečurke čija vrsta nije pouzdano potvrđena od strane stručnjaka ne koriste u ishrani.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)