Objektiv u poseti čuvenoj sportskoj porodici: Upoznali smo se na Marakani, bila je tu jedna slatka mala!

Jedna od najsportskijih porodica u Srbiji ugostila ekipu Objektiva na vaskršnjem turniru

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Objektiv.rs/Vladimir Milovanović

U kucanju vaskršnjim jajima neko mora da pobedi, nismo to mi izmislili.

A gde su pobede, tu je i sport, pa je svakako zanimljivo videti i kako naše sportske porodice proslavljaju Vaskrs i kakav se tu rivalitet rađa kad pričamo o običaju kojem se raduju i deca i odrasli.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

A kad smo kod sportskih porodica u Srbiji, nas je ugostila jedna od najsportskijih – rukometni giganti Petrići. Slušajte sad: otac Vladimir (45) igrao u Crvenoj zvezdi (i u Španiji, Portugaliji, Mađarskoj i Makedoniji), osvojio pregršt klupskih titula i bronzu na Svetskom prvenstvu sa reprezetnacijom SR Jugoslavije 1999; majka Mirjana (45) branila u Crvenoj zvezdi, sin Stefan (20) počeo da trenira u Crvenoj zvezdi, ali prešao u Partizan (drama!) i nalazi se na širem spisku selektora Srbije Tonija Đerone; sin Andrej (15) trenira, ko bi rekao – u Cvenoj zvezdi!

Pa, može li više? Doduše, u divnom porodičnom domu dočekala nas je i kuca, pomeranac Hani – Petrići nisu želeli da se hvale, ali sva je prilika da je i ona neka šampionka…

POČETAK NA MARAKANI

Bilo kako bilo, čarobna trpeza nameštena, korpica s jajima pred nama – znači, sve je spremno za porodični turnir kojim će kulminirati naša poseta. No, pre toga, želeli smo da saznamo nešto o početku puta, puta koji je Mirjanu i Vladimira vodio do ovog trenutka, do ovog Vaskrsa, kada za istim stolom sede sa dvojicom sinova.

– Trenirali smo zajedno na Marakani, bili smo u istom klubu – počinje Mirjana, a Vlada se šeretski ubacuje:

– Bogami, bila je jedna slatka mala tamo na golu…

Foto: Vladimir Milovanović

Uz smeh svih za stolom, Mirjana je nastavila:

– Dobro, bila sam tada jedna mrvica na golu… I onda je došla moja drugarica Andrijana Budimir, koja je igrala sa mnom, da kaže da ima jedan rukometaš kome se ja dopadam. To je bio Vladimir i tako je krenulo sve to i evo gde smo danas.

PORODICA NA PRVOM MESTU

Za sve to vreme, porodica se često selila, Vladimir je igrao po Evropi, pa je bio izazov okupti sve na jednom mestu za vreme praznika.

– Uvek smo se trudili da budemo zajedno. Pokušavali smo da što češće budemo zajedno sa našim roditeljima, i sada nam je to praksa – da li proslavljamo kod Vladimirovih ili mojih roditelja, želja je da svi budemo zajedno bar kad je reč o porodičnim praznicima, kakav je i Vaskrs. Meni sada više Andrej pomaže kad pripremamo proslavu, Stefan i nema vremena od rukometnih obaveza – kaže Mirjana.

Foto: Vladimir Milovanović

Ipak, kako je mama završila, tako stiže “opravdanje” za starijeg sina:

– Da, ali je Stefan nedavno išao u selo da kosi, da pomogne dedi – kaže tata.

PODRŠKA SINOVIMA

Vladimir i Mirjana, osim što su im sinovi u rukometu, sami trenutno nisu aktivni u ovom sportu, ali maksimalno podržavaju decu. Pa čak iako je Stefan prešao iz Crvene zvezde u Partizan.

– Bitno je da su oni zdravi i da se ne povređuju. Ako me pitate za koga navijam – pa, za Zvezdu generalno, ali kada igra Stefan, navijam za svoje dete – iskren je Vladimir, a i Mirjana priznaje: – Kada njih dvojica igraju, ja samo njih dvojicu i gledam, maltene da i ne vidim utakmicu.

Foto: Vladimir Milovanović

Međutim, reči podrške im nisu pomogle na porodičnom vaskršnjem turniru koji je usledio…

VASKRŠNJI TURNIR

Prema poludirigovanom žrebu, poštujući činjenicu da je žena stub svake kuće, novinar Objektiva je postavio mamu Mirjanu za prvog, a tatu Vladimira za drugog nosioca na turniru. Metodom sedenja za stolom po izboru, određeni su i parovi – Stefan je ukrstio koplja sa prvim, a Andrej sa drugim nosiocem. Bodovanje je standardno – jedno razbijanje, jedan poen, za pobedu je potrebno da rivalu totalno razlupate jaje, dakle – dva razbijanja.

I na startu, iznenađenje – Stefan sa rutinskih 2:0 eliminiše majku (pa zar na stub kuće da udariš, crni Stefane?), dok istim rezultatom Andrej šalje oca od stola (a poštovanje prema starijima, crni Andrej?). Majka gleda sinove, pa supruga, i govori mu glasom bez žala od poraza:

– Ej, pa njih dvojica su u finalu – pokazujući na Stefana i Andreja.

Foto: Vladimir Milovanović

A onda – drama! Pa zar brat na brata da udari? I dok svi navijamo, stariji sin napada prvi, elegantnim, ali oštrim pokretom iz lakta spušta vrh svog vaskršnjeg jajeta na Adrejevo i – bam – 1:0 za Stefana.

– Ooooo… – čuju se uzdasi nezadovoljstva. – Ajdeeee! – čuje se navijanje u graji u kojoj se više ne zna ko je čiji favorit.

Momci okreću donji deo jaja, Andrej je u napadu. Sve ili ništa! Jedan potez deli ga od poraza u finalu, ali ne! Čekajte! Manirom iskusnog borca, kao da nije najmlađi član porodice, Andrej razbija donji deo Stefanovog jajeta i izjednačava na 1:1!

– Bravooo, tako jeee! Drži ga sad!

Pa, pobednika će odrediti sudar gornjeg, oštrog dela Stefanovog jajeta i donjeg, tupog dela Andrejevog jajeta! Kakav okršaj… Vrh jajeta je obično jači od dna, pa svi već pomišljamo da je stariji sin favorit… Stefan je zamahnuo, Andrej hrabro stao u odbranu, mi smo zaćutali i prestali da dišemo… i… i… bam – preokret! Iz “keca u dvojku” – mlađi sin preokreće rezultat u finalu turnira i pobeđuje – Stefan Petrić – Andrej Petrić 1:2 (1:0).

Sve o ovoj, ali i ostalim temama, čitajte u štampanom izdanju Objektiva.

PIŠE: Vojin Jovanović

Foto: Objektiv.rs

Izvor: Objektiv.rs

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar