Hrišćani koji se pridržavaju julijanskog kalendara danas obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti.
Budući da Vaskrs predstavlja najveći hrišćanski praznik, u njegovom praznovanju vremenom se razvio čitav kompleks običaja i verovanja koje je, kako se veruje, potrebno dosledno ispoštovati. Zbog toga su i dani pre Vaskrsa obeleženi raznim propisima kojih je potrebno da se pridržavamo ukoliko smo pravoslavni vernici.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Naime, na Veliki petak Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu, stoga, veruje se da je ovaj dan najtužniji dan u hrišćanstvu, i da se tada ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi s Blagovestima. Od Velikog Četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer se ona smatraju vesnicima radosti.
Iako je Veliki petak dan žalosti, on je i uvod i priprema za najveći i najradosniji praznik – Vaskrs. U skladu sa tim, na ovaj dan se ukrašavaju jaja i to po pravilu rano ujutru. Običaj je da se prvo jaje farba crvenom bojom koja simbolizuje nevino prolivenu Isusovu krv. Ovo jaje se naziva “čuvarkuća”, čuva se cele godine i kako samo ime kaže, čuva kuću i ukućane.
Veliki petak se obavezno obeležava strogim postom, a smatra se da je poželjno potpuno se uzdržavati od hrane, a konzumacija vina je najstrože zabranjena. Takođe, veruje se da na današnji dan ne treba jesti koprive.
Na Veliki petak se ne sluša muzika i ne loži vatra. Prema narodnom verovanju, kako bi sačuvale zdravlje porodice, žene ne smeju da se bave ručnim radovima, pletu, šiju, niti je poželjno da pripremaju hranu.
U nekim krajevima se danas pali vatra da bi sve zlo izgorelo, a i post na vodi nosi pročišćenje kako bi duša i telo bili dostojni žrve Hristove, čije se toliko stradanje, samo vaskrsenjem moglo nagraditi.
Na Veliki petak važno je izneti plaštanicu, odnosno platno na kome je izobraždeno skidanje gospoda Isusa Hrista sa krsta i njegovo polaganje u grob.
U nekim krajevima, ljudi su ujutru donosili vodu sa jezera, kako bi se svi ukućani umili vodom, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela. U stara vremena devojčicama su roditelji pod vrbom na Veliki petak vezivali kosu, kako bi brzo rasla.
Iako je najveći deo ovih običaja u potpunosti isčezao u gradskim sredinama, poštovanje posta je ostalo rasprostranjeno u svim srpskim krajevima. Stoga, danas dobro vodite računa da se ne omrsite!
Komentari (0)