Najčešći oblik porodičnog nasilja jeste nasilje prema ženama, a u 75 odsto slučajeva počinilac je trenutni ili bivši partner. Međutim, samo nešto više od 10 odsto žena prijavljuje nasilje nadležnim organima.
O tome govori i priča iz Nemačke, nije lako, preteško je, ali mir nema cenu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rssR
“Možda ovo nikad ne bih napisala da me nisu podstakle neke hrabre žene. Pre tri godine, moja ćerka je nakon što ju je suprug udario, sa detetom od godinu i po, bez novca, bez znanja Nemačkog jezika, otišla u policiju i prijavila ga. To nije bio prvi put da je udario, ali je do tada ćutala. O psihičkom maltretiranju da ne govorim. Nakon pregleda lekara, izjave u policiji, rekli su joj da nema mesta u sigurnoj kući, ali da je mogu poslati u neki drugi grad što je ona odbila. Prijateljica je primila kod sebe dok ja i suprug ne dođemo. Tu noć kad smo stigli, nikad neću zaboraviti. Njen zagrljaj, suze… i sreća i osmeh mog unuka kad me je ugledao. Sa godinu i po je pokušavao na nekom svom jeziku da mi objasni šta se desilo. Bio je jako uznemiren. Noćima se nakon toga budio uz plač. I tada kreće naša borba.
Možda ovo nikad ne bih napisala da me nisu potakle neke hrabre žene. Prije tri godine, moja ćerka je nakon što ju je suprug udario, sa djetetom od godinu ipo, bez novca, bez znanja Njemačkog jezika, otišla u policiju i prijavila ga. To nije bio prvi put da je udario, ali je ⬇️
— Plavicuperak (@Plavicuperak10) April 21, 2021
Nemačka birokratija je užas. Spora. Grad joj je ponudio stan u nekom selu udaljenom 20 kilometara od grada. Morala je da prihvati, nije imala kud. Dozvolili su da ja ostanem s njom, ali suprugu nisu. Stan koji je dobila kao privremeno rešenje je bio u zgradi sa tri migrantske porodice.
Od nameštaja dva metalna kreveta i ormana, dve stolice, sto, a od posuđa samo osnovno. Jednom sedmično su dolazili iz opštine da vide je li je sve ok… Ona je u užasnom psihičkom stanju. Unuk isto.
Strah i suze svaku noć. Do grada smo imale tri autobuske linije. Do prvog marketa smo pešačile 5 kilometara. Kasnije smo pronašle prečicu kroz šumu, pa smo upola skratile put. Jednom sedmično smo išle u nabavku. Po suncu, kiši, snegu, ja bih nosila unuka do tamo, a u povratku na oba ramena, velike torbe i njega, jer ona nije imala snage… I tako tri meseca. U Nemačkoj nisam mogla da ostanem duže od 90 dana jer nisam imala regulisan boravak. Ali ostala sam, nisam je mogla ostaviti i narednih godinu dana ilegalno sam boravila u Nemačkoj.
do tada ćutala. O psihičkom maltretiranju da ne govorim. Nakon pregleda ljekara, izjave u policiji, rekli su joj da nema mjesta u sigurnoj kući, ali da je mogu poslati u neki drugi grad što je ona odbila. Prijaleljica je primila kod sebe dok ja i suprug ne dođemo⬇️
— Plavicuperak (@Plavicuperak10) April 21, 2021
Po isteku tih 90 dana, morala sam da se krijem. Nismo imale nikoga da nam pomogne, samo jedna drugu. Bilo je jako teško. Oko nas stalne svađe migranata, tuče. Užas. Borba sa depresijom, stalni strah. Paralelno s njom, ja sam vodila svoje bitke, krijući da ona ne primeti. Poniženja, pretnje, optužbe… Tu smo provele 6 meseci. 1. januara su joj dodelili drugi stan koji nije imao ni jedan komad nameštaja. Sem kuhinje. Unuk je imao svoj krevetac, a nas dve smo spavale na podu. Na podu smo sedele, jele. Nakon mesec dana su joj odobrili novac za nameštaj. A nakon dva meseca smo konačno legle u krevet i sele na stolicu. Napravile smo malo slavlje, pa smo i plakale i smejale se u isto vreme. To je bila naša prva mala pobeda… Počela je polako da se oporavlja, a i unuk, mada on još uvek ima teskoće pri govoru.
Od maja je krenula na integracijski kurs, kupila sebi mali auto. Ja sam iskoristila početak korone i uz pomoć putnog lista vratila se u Bosnu i izvadila novi pasoš. Sad idem svaka tri meseca u posetu. Danas joj je rođendan, tužna sam jer nisam s njom, ali srećna jer je sve ružno iza nje.
tih 90 dana, morala sam da se krijem. Nismo imale nikog da nam pomogne, samo jedna drugu. Bilo je jako teško. Oko nas stalne svađe migranata, tuče. Užas. Borba sa depresijom, stalni strah. Paralelno s njom, ja sam vodila svoje bitke, krijući da ona ne primjeti. Poniženja, ⬇️
— Plavicuperak (@Plavicuperak10) April 21, 2021
Ponosna na njenu hrabrost i odlučnost. Ovo je samo mali deo onoga što smo pregurale. Nismo bile ni svesne koliko smo ustvari bile jake. I da, žene mogu sve. Verujte i cenite sebe. I idite na vreme iz odnosa koji su loši.
Nemojte sebe zavaravati da će se se nešto popraviti, neće. Može biti samo gore. Idite dok nije kasno. Jer mir nema cenu”, podelila je jedna baka iz BiH na Tviteru potresnu priču o ćerci i unuku
JEZIVO nasilje u Velikoj Plani: Muž krvnički pretukao suprugu, gotovo joj zgnječio jedno OKO
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)