Ne prolazi ni jedna sezona poslednjih par godina, a da se ne priča o novim radiklanim promenama u Evroligi.
Delimično zatvaranje lige uvođenjem višegodišnjih licenci za 11 klubova u najjačem klupskom takmičenju u Evropi samo je nagovestilo totalno zatvaranje.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Zagovornik tog modela je prvi čovek Evrolige, Đordi Bartomeu, a nedavno mu se pridružio i strateg turskog Anadolu Efesa, Ergin Ataman.
“Mislim da bi Evroliga trebalo da pređe na NBA model. Nažalost, mnogo klubova u mnogo zemalja ima ozbiljne probleme sa budžetom, razlike u mogućnostima su sve veće, odražava se to i na domaće lige. Pored toga, želja velikih klubova je da ulože više da bi zaradili više, pa bi zbog toga čelnici Evrolige morali da sagledaju činjenice i da izaberu zatvoreni model evroposke košarke“, priča Ataman.
Turčin sve gleda kroz novac, a na taj način potire mnoge velike klubove koji se zbog toga više i ne takmiče u najjačem takmičenju.
“Smatram da je jedini održiv model u kojem bi najbolji klubovi igrali između sebe u Evroligi tokom šest-sedam meseci. Tako bi jedino zarada mogla da bude veća. Klubovi koji su van Evrolige, prvaci ili finalisti u ligama pojedinih zemalja, mogli da igraju u drugom takmičenju. Mislim da bi takav raspored najviše odgovarao svima”.
Nebulozno poređenje sa tenisom koje je dao Ataman, govori samo koliko usko gledište zarad ličnih intersa ima turski strateg.
“Na primer, da li bi teniser koji osvoji prvenstvo Turske mogao odmah da igra protiv Nadala? Naravno da ne bi. Morao bi prvo da dostigne određeni nivo za to. Tako bi i u košarci trebalo klubovi uđu u Evroligu tek kad dostignu nivo potreban za takmičenje”.
Da se na kratko osvrnemo na to kakav bi to efekat imalo na evropsku košarku, kakvu smo nekad poznavali, kao i na klubove iz našeg regiona.
Na prvom mestu, kvalitetni evropski košarkaši više ne bi bili vodeći igrači gotovo svih velikih klubova u Evropi, već bi njihovo mesto zauzimala prosečni i ispod prosečni američki košarkaši, koji ništa nisu uspeli da naprave u NBA ligi.
Kakav efeakt to izaziva? Na prvom mestu evropski klubovi će sve manje razvijati talente u zemljama iz kojih dolaze, zato što će im se mnogo više isplatiti da dovedu nekog već formiranog igrača iz Amerike.
Taj potez dovodi do toga, konkretno u primeru Srbije ili Hrvatske, da ekipama poput Crvene zvezde ili Partizana više neće biti mesta za domaće igrače, naročito one mlade, već će se gurati igrači koji mogu na brzinu da donesu kvalitet.
Na taj način je uništena ekipa Olimpijakosa, koja i pored toga što se vodi kao tim iz Grčke, on to de fakto nisu. Kako je moguće da se jedna ekipa koja se takmiči u Evroligi, istovremeno umesto u eliti svoje zemlje igra drugu ligu, to je pitanje koje treba postaviti čelnicima Evrolige.
Što se tiče našeg regiona, veliko je pitanje do kog momenta će naša košarka imati predstavnika u Evroligi. To je zbog toga što naši klubovi nisu na finansijskom nivou kao ostatak Evrolige i nisu u stanju da obezbede one najkvalitetnije igrače, pa čak i ove uvozne preko Atlantika ili Sredozemnog mora.
Evroliga se ni ne trudi zaslepljenoj Evropi da objasni kako je moguće da ekipa Venecija, koja je aktuelni šampion Italije ne igra Evroligu, već to čini Olimpija iz Milana, koja kako stoje stvari neće ni ove godine biti šampion, jer je ekipa Brindizija trenutni lider sa utakmicom manje.
Ovo su pitanja koja treba da sve ljubitelje evropske košarke nateraju da razmisle kakvu košarku hoće da gledaju.
Komentari (0)