Za nemačko kancelara Fridriha Merca nedeljni izbori u istočnoj Nemačkoj ne nude dobar ishod – već samo različite stepene političkog poniženja, piše Politico u svojoj analizi.
Očekuje se da će Alternativa za Nemačku (AfD) ubedljivo pobediti na izborima u pokrajini Saksonija-Anhalt i završiti daleko ispred Merca i njegovih konzervativaca, pokazuju predizborne ankete. Takav rezultat pokazao bi, na najjasniji mogući način, koliko je krajnja desnica ojačala i u kojoj meri je u velikom delu zemlje nadmašila tradicionalne političke stranke.
Poniženje za Merca bilo bi još veće ukoliko AfD osvoji dovoljno glasova za apsolutnu većinu u pokrajinskom parlamentu i bude u stanju da samostalno formira vlast.
Iz perspektive tradicionalnih nemačkih stranaka, takav scenario bi Merca mogao da upiše u posleratnu istoriju zemlje kao nacionalnog lidera tokom čijeg mandata je krajnja desnica prvi put od Drugog svetskog rata došla do stvarne izvršne vlasti.
Ali ni drugi mogući ishodi ne nude mnogo razloga za olakšanje.
Scenario 1: AfD osvaja vlast
Ukoliko AfD osvoji dovoljno glasova da samostalno vlada Saksonijom-Anhaltom, to bi u određenom smislu mogao biti jednostavniji scenario za Mercove konzervativce.
Pojedini političari Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u toj pokrajini vide i određene prednosti. Konzervativci bi dobili priliku da iz opozicije napadaju vlast, što je privilegija koju je AfD godinama koristio protiv etabliranih stranaka.
Istovremeno, u CDU veruju da bi period vlasti AfD mogao da se pretvori u politički debakl koji bi razbio deo mita o krajnjoj desnici i kasnije otvorio prostor za povratak konzervativaca.
– Onog dana kada Zigmunt postane premijer, gotov je. To je moje predviđanje. Neće uspeti kao premijer pokrajine. Neće moći da ispuni sva obećanja koja je dao – rekao je Aleksander Rošojzer, poslanik CDU iz Saksonije-Anhalta, govoreći o vodećem kandidatu AfD Ulrihu Zigmuntu.
Ipak, takav ishod nosi velike rizike za Merca. Politički pritisak na njega i njegove konzervativce mogao bi dodatno da poraste nakon izbora.
Očekuje se da će AfD pobediti i na izborima u pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija, dok stranka beleži snažnu podršku i u Berlinu, tradicionalno naklonjenom levici, gde se izbori održavaju kasnije ovog meseca. Sledeće godine zakazana su još četiri pokrajinska izbora.
U CDU strahuju da bi veliki poraz u Saksoniji-Anhaltu mogao da se pretvori u niz novih izbornih gubitaka.
“Vatreni zid“ prema AfD pod pritiskom
Takav rezultat mogao bi da izazove i otvoren sukob unutar CDU oko politike takozvanog „vatrenog zida“ prema AfD.
Reč je o obećanju nemačkih tradicionalnih stranaka da neće formirati vlast sa krajnjom desnicom. Međutim, deo konzervativaca smatra da je upravo takva politika pomogla jačanju AfD, jer CDU zbog nje mora da sklapa komplikovane saveze sa strankama sa leve strane političkog spektra.
Već postoje znaci otvorenog neslaganja sa Mercovim stavom, naročito među konzervativcima u istočnoj Nemačkoj.
– Svako ko i dalje govori o vatrenim zidovima nije prepoznao znakove vremena – rekao je u julu Mihael Krečmer, predsednik pokrajinske vlade Saksonije iz redova CDU.
Scenario 2: CDU prinuđen na manjinsku vladu uz podršku levice
Ukoliko AfD ne osvoji apsolutnu većinu, CDU bi morao da pokuša da formira vlast sa preostalim strankama.
Problem je što je Mercova CDU isključila formalnu saradnju ne samo sa AfD već i sa strankom Levica (Die Linke), koja prema anketama treba da završi na trećem mestu.
Zbog toga bi CDU najverovatnije pokušao da formira manjinsku vladu sa Socijaldemokratskom partijom (SPD), koja bi trebalo da osvoji četvrto mesto, a potencijalno i sa Zelenima.
Međutim, izborna matematika ostavlja malo prostora za izbegavanje saradnje sa Levicom ukoliko CDU istovremeno želi da isključi AfD.
To bi značilo da bi konzervativci zavisili od podrške Die Linke kako bi izabrali predsednika pokrajinske vlade i usvojili zakone.
Sličan model već postoji u istočnoj Nemačkoj
Za ovakav aranžman već postoji određeni presedan.
U pokrajinama Tiringija i Saksonija CDU predvodi manjinske vlade uz formalizovanu podršku Die Linke. Krajnje leva stranka poručila je da bi bila spremna da podrži sličan model i u Saksoniji-Anhaltu, ali bi za to tražila određenu političku cenu.
Istovremeno, otpor takvoj konfiguraciji unutar CDU raste.
Jedna lokalna organizacija CDU već je odbacila svaku vladu koja bi mogla da opstane samo zahvaljujući „dobroj volji, toleranciji ili izričitoj saglasnosti“ Die Linke.
– Model koji Levici daje faktički veto nad celokupnim radom vlade desnog centra je neprihvatljiv – navodi se u stavu te organizacije.
Konzervativci strahuju da bi Levica dodatno ojačala AfD
Kritičari ovakvog modela smatraju da bi saradnja CDU sa strankama levice zapravo dodatno pomogla AfD.
Njihov argument je da bi krajnja desnica dobila političku municiju za tvrdnju da su konzervativci zapravo postali levičari pod drugim imenom.
Takav scenario mogao bi ponovo da otvori raspravu unutar CDU o političkoj opravdanosti „vatrenog zida“ prema AfD i dodatno oslabi stranku.
Za samu Saksoniju-Anhalt to bi moglo značiti gotovo potpunu političku nefunkcionalnost.
Za nemačku nacionalnu politiku posledice bi, međutim, mogle biti mnogo ozbiljnije. Rastuće nezadovoljstvo unutar CDU moglo bi dodatno da ugrozi već oslabljenu poziciju Fridriha Merca i na kraju pokrene pitanje njegovog opstanka na mestu kancelara.
Merc već pod velikim pritiskom
Na izbore u Saksoniji-Anhalt i još dva glasanja 20. septembra, Merz dolazi u veoma teškoj političkoj poziciji.
Posle 16 meseci na funkciji već je najnepopularniji nemački kancelar prema dostupnim istraživanjima, dok konzervativci iza zatvorenih vrata sve otvorenije razmatraju scenario koji je po nemačkim standardima krajnje neuobičajen – zamenu kancelara, odnosno takozvani „Kanzlertausch“.
– S obzirom na nezadovoljstvo, rezultate anketa i činjenicu da nas sledeće godine čekaju dodatni izbori, pritisak za suštinske promene prirodno će rasti – rekao je Julijan Šahe, političar CDU iz Magdeburga, glavnog grada Saksonije-Anhalta.
On je ocenio da bi pojedini članovi stranke mogli da zahtevaju Mercaovu ostavku, ali je istakao da ostaje pitanje da li bi to zaista bilo rešenje.
Merca ne žele ni na kampanji
Pritisak na kancelara posebno je izražen u istočnoj Nemačkoj. Konzervativni političari u tom delu zemlje već ne žele da Merz učestvuje u predizbornoj kampanji.
Tokom ranijih, retkih poseta regionu, Merz je bio izviždan. Ove nedelje, tokom jedne posete, besni građani su mu dobacivali „Pinokio“ i „ratni huškač“, nakon čega je otkazana planirana izjava za medije.
Sam Merz je, međutim, pred glasanje pokušao da umanji značaj onoga što bi moglo da usledi.
– Danas ne nagađam šta će se dogoditi dan nakon izbora. Procenićemo situaciju u svetlu izbornih rezultata i učinićemo sve što možemo da sprečimo da Saksonija-Anhalt padne u ruke radikala – rekao je Merz u televizijskom intervjuu.
Problem za kancelara je što, bez obzira na rezultat, gotovo svaki put vodi u novu političku zamku.
Ukoliko AfD osvoji vlast, pritisak na CDU da promeni strategiju prema krajnjoj desnici mogao bi da poraste. Ako AfD ostane bez većine, konzervativci će morati da biraju između komplikovane saradnje sa levicom i rizika od političke blokade.
Zbog toga izbori u Saksoniji-Anhaltu za Merca nisu samo još jedno pokrajinsko glasanje. Oni bi mogli da postanu početak procesa koji će odlučiti koliko dugo će moći da zadrži kontrolu nad sopstvenom strankom – i kancelarsku funkciju, zaključuje Politico.
Komentari (0)