Milioni ljudi svakodnevno započinju dan kafom, čajem ili drugim napitkom sa kofeinom, uvereni da im to daje ključnu prednost, bilo za fizički napor ili za koncentraciju na poslu. Međutim, nova naučna studija sugeriše da je uticaj kofeina na kognitivne sposobnosti složeniji nego što se misli i da možda ne pomaže onoliko koliko se veruje.
Iako postoji saglasnost da kofein može da podstakne osnovne funkcije poput brzine reakcije, njegov uticaj na složenije misaone procese ostaje nejasan, piše portal Prevention.
Šta je otkrila nova studija?
Istraživanje objavljeno u časopisu Nutrients proučavalo je uticaj kofeina na kognitivne funkcije višeg reda. Rezultati su pokazali da doza od 300 mg kofeina, primenjena ujutru sat vremena pre testiranja, nije poboljšala kognitivne sposobnosti učesnika niti njihovu reaktivnu agilnost.
– Kofein takođe nije značajno uticao na raspoloženje, umor, budnost, simptome apstinencije, kao ni na telesnu temperaturu i temperaturu kože – naveo je Žoao Agulhari, koautor studije i istraživač sa Univerziteta Liverpul Džon Murs.
U studiji je učestvovao 51 rekreativno aktivan muškarac u dobi od 18 do 30 godina, a svi su u proseku konzumirali manje od 150 mg kofeina dnevno. Taj podatak je ključan jer se neki efekti kofeina mogu pripisati ublažavanju simptoma apstinencije.
Učesnici su takođe imali ujednačen ritam spavanja, što je istraživačima omogućilo da isključe uticaj individualnih cirkadijalnih ritmova na rezultate.
– Ranije studije značajno su se razlikovale u kontroli spavanja, dobu dana, uobičajenom unosu kofeina i placebo efektu. Želeli smo da ispitamo kofein u strogo standardizovanim ranojutarnjim uslovima – objasnio je Agulhari.
Učesnici su bili podeljeni u tri grupe: jedna je dobila 300 mg kofeina, druga placebo, a treća ništa. Testovi su bili osmišljeni za procenu učenja, pamćenja, brzine obrade informacija, vizuelno-motoričkih veština i donošenja odluka, kao i reaktivne agilnosti. Analiza je pokazala da nema značajne razlike među grupama.
– Bitno je naglasiti da ovo ne znači da kofein nikada ne može da utiče na kogniciju ili agilnost. To znači da kod naspavanih, rekreativno aktivnih mladih muškaraca koji inače konzumiraju malo kofeina, ova doza nije donela merljivu korist tokom našeg standardizovanog ranojutarnjeg protokola – rekao je Agulhari.
Autori studije sugerišu da bi upravo kontrola hronobiologije i unosa kofeina mogla da objasni zašto njihovo istraživanje nije pronašlo efekat, za razliku od nekih starijih studija.
– U određenim okolnostima, kofein možda prvenstveno nadoknađuje manjak sna ili ublažava apstinencijsku krizu, umesto da poboljša učinak iznad nivoa koji ima odmorna osoba – dodao je Agulhari.
Uz to, ova studija procenjivala je složene kognitivne zadatke, za razliku od jednostavnijih, na koje kofein češće utiče.
Zašto je hronobiologija važna?
Osim što utiče na endokrini, probavni i srčani sistem, – hronobiologija i naš cirkadijalni ritam imaju ključnu ulogu u kogniciji i izvršnim funkcijama – kaže dr Kenet Li, medicinski direktor Centra za poremećaje spavanja pri UChicago Medicine.
Odabirom učesnika sa prosečnim cirkadijalnim ritmovima – onih koji nisu ni izraziti ranoranioci ni noćne ptice – istraživači su eliminisali varijablu koja bi mogla da utiče na rezultate.
– Oni na bilo kom kraju tog spektra mogli su imati povećanu varijabilnost u odgovoru na kofein – dodaje dr Li.
Razlog leži u načinu na koji kofein deluje. On blokira receptore za adenozin, hemikaliju koja se nakuplja u mozgu tokom budnosti i razgrađuje tokom spavanja. Dr Li objašnjava da ekstremni hronotipovi mogu imati različite nivoe adenozina u isto doba dana, što menja reakciju na kofein.
Šta zaključiti iz svega?
Ovi rezultati ne znače da treba da se odreknete jutarnje kafe. Agulhari ističe da je ova studija samo deo serije od četiri istraživanja njegovog tima, a jedno od njih pokazalo je poboljšanje snage kod osoba koje su uzimale kofein.
– Važno je sagledati celu seriju istraživanja jer se čini da su efekti kofeina specifični za vrstu aktivnosti koja se meri. To što nismo pronašli korist za kogniciju ili reaktivnu agilnost ne znači da kofein ne može da koristi drugim aspektima fizičke izvedbe – poručuje.
Takođe treba uzeti u obzir da su učesnici bili iz vrlo specifične grupe i testirani pod strogo kontrolisanim uslovima.
– Reakcije bi mogle biti drugačije kod žena, vrhunskih sportista, ljudi koji inače piju mnogo kafe, različitih hronotipova ili osoba koje su testirane nakon doručka – zaključuje Agulhari.
Komentari (0)