Evropski vojni planeri koji sarađuju sa NATO strahuju da Evropa trenutno ne bi mogla da izdrži dugotrajan rat iscrpljivanja sa Rusijom, jer javnost nije dovoljno pripremljena za mogućnost velikog oružanog sukoba.
O tome se govorilo ove nedelje na konferenciji posvećenoj budućnosti evropske vojne koordinacije. Pesimizam proizlazi iz zabrinutosti da Rusija možda dobija takozvani hibridni rat sa Evropom, čime se sužavaju mogućnosti NATO planera u slučaju izbijanja direktnog vojnog sukoba, piše Guardian.
Dodatnu pretnju predstavljaju jačanje populističkih snaga u glavnim evropskim vojnim silama i njihov mogući uticaj na planove za formiranje grupe pet evropskih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, koje bi trebalo da preuzmu novu koordinacionu ulogu dok se SAD pripremaju da smanje svoje obaveze u konvencionalnoj odbrani Evrope.
Evropa možda nije spremna za dugotrajan rat
Zvaničnici odbrane, koji su govorili na forumu koji je organizovala Minhenska bezbednosna konferencija, ocenili su da evropska javnost možda nema dovoljno volje za dugotrajan rat.
Zbog toga bi NATO, prema njihovom mišljenju, svoje planove morao da usmeri na relativno kratak sukob.
Jedan bivši član britanske vlade nedavno je priznao da je Zapad bio – užasan – u edukovanju javnosti o razmerama hibridnog sukoba sa Rusijom. Drugi britanski diplomata ocenio je da uzastopni britanski premijeri nisu učinili ništa da objasne razmere pretnje.
Prema njihovim rečima, ministri su zbog toga dovedeni u nezavidnu situaciju – treba da ubede nepripremljene birače da pristanu na smanjenje socijalne potrošnje kako bi se povećala izdvajanja za odbranu.
– Nivo debate bio je na nivou vrtića – priznao je britanski diplomata.
Privatne kritike dodatno su podstaknute nesposobnošću britanske vlade da sprovede preporuku iz strateškog pregleda odbrane za 2025. godinu, kojom je traženo pokretanje nacionalne rasprave o razmerama bezbednosne pretnje sa kojom se suočava Evropa i jačanje nacionalne otpornosti.
Strah od ruskog uticaja na evropske izbore
Drugi diplomata ocenio je da je nestanak hladnoratovske podele sa Rusijom ostavio Moskvi prostor da iskoristi strahove i nezadovoljstvo evropske javnosti, kako na levici tako i na desnici.
Ove izjave otkrivaju širu zabrinutost među visokim evropskim političarima da bi Evropa mogla da gubi takozvani hibridni rat sa Rusijom. To bi, kako se strahuje, moglo da se odrazi na jačanje desničarskih populističkih pokreta tokom naredne godine u Poljskoj, Francuskoj i Italiji.
Većina populističkih partija, uključujući nemačku Alternativu za Nemačku (AfD), naklonjena je Rusiji i zalaže se za okončanje sukoba u Ukrajini.
Rasprava na konferenciji dobila je dodatnu hitnost nakon što je nemačka vlada ove nedelje optužila Rusiju za pokušaj napada dronom na aerodrom u Lajpcigu prošlog meseca.
Jedan od osumnjičenih za napad 4. avgusta, kada je naoružani dron eksplodirao, identifikovan je kao državljanin Belorusije sa ruskim pasošem. Kako se navodi, u Evropu je ušao koristeći italijansku turističku vizu.
Pet evropskih sila kao nova osovina odbrane
Minhenska bezbednosna konferencija, nezavisna ali uticajna organizacija, promoviše ideju da pet glavnih evropskih vojnih sila počnu mnogo bliže da sarađuju. Jedan od ciljeva je da se Velika Britanija, koja nije članica EU, postavi u središte evropskog odbrambenog planiranja.
Očekuje se da će Vašington u narednih nekoliko meseci doneti odluke o raspoređivanju svojih trupa koje bi praktično mogle da ostave Evropu zaduženu za sopstvenu konvencionalnu odbranu.
Međutim, razmere hibridnog rata, potencijalni uticaj izbora naredne godine, kao i jačanje AfD-a u Nemačkoj, na konferenciji su opisani kao – slon u sobi – kada je reč o planovima za snažniju evropsku odbrambenu koordinaciju.
Jedan od predloga jeste da EU objavi zajedničku izjavu o ruskoj pretnji, čime bi populističke snage bile primorane da je prihvate ili odbace.
Grupa E5, koju čine evropski ministri odbrane, već se redovno sastaje. Međutim, ona se nalazi tek u početnoj fazi dogovora o zajedničkoj nabavci sposobnosti poput integrisane protivvazdušne i protivraketne odbrane, preciznih udara velikog dometa i svemirskih sistema za rano upozoravanje – sposobnosti koje trenutno najvećim delom obezbeđuju SAD.
– Evropa stagnira u trenutku kada spoljne pretnje dobijaju dimenziju koja je zaista veoma ozbiljna. To su ogromni i egzistencijalni izazovi koji zahtevaju veću integraciju u oblasti odbrane – rekao je Volfgang Išinger, predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije.
On smatra da grupa E5 pruža mogućnost da se uključe sve evropske zemlje sa značajnim odbrambeno-industrijskim kapacitetima, a da bi kasnije u taj format mogla da bude uključena i Ukrajina, u slučaju primirja.
Išinger je ukazao da Ukrajina sada ima najveću i najjaču vojsku u Evropi.
Strah da bi SAD mogle da blokiraju evropski odbrambeni stub
Zagovornici grupe E5 insistiraju da ona neće predstavljati dupliranje niti podrivanje NATO-a.
Ipak, na konferenciji su izražene bojazni da bi SAD mogle da blokiraju jačanje evropskog stuba unutar NATO-a.
– SAD su bolje u razgovoru o prebacivanju tereta nego o deljenju moći – rekao je jedan diplomata.
Italija je jedna od članica E5 koja je posebno zabrinuta zbog uticaja ruskog hibridnog rata na unutrašnju politiku.
Vlada Đorđe Meloni, koja je vodila umereniju politiku nego što su mnogi očekivali i u inostranstvu gradila imidž podrške Ukrajini, postaje najdugovečnija italijanska vlada od Drugog svetskog rata.
Italija strahuje od ruskog mešanja u izbore
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani upozorio je da Italija svakodnevno trpi sajber-napade. Dodao je da zemlja nije imuna ni na moguće rusko mešanje u nacionalne izbore naredne godine.
To je prvi put da je neki italijanski političar upozorio da bi izbori mogli biti manipulisani.
– Postoji mnogo načina za vođenje hibridnog rata. To se ne radi bombama, avionima ili tenkovima – rekao je Tajani.
Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto, jedan od najbližih političkih saveznika Melonije, ranije je ocenio da je glupo ne priznati razmere ruskog mešanja.
On je ovog leta, na samitu NATO-a u Ankari, upozorio:
– Nemamo antitela i propusni smo: analizirajte botove i videćete. Povećanje je došlo zahvaljujući društvenim mrežama.
Njegove sumnje dodatno su porasle zbog sposobnosti Moskve da deluje u velikom broju oblasti, uključujući društvene mreže, veštačku inteligenciju, sajber-bezbednost, baze podataka i kritičnu infrastrukturu.
Krozeto je u utorak rekao da ruska pretnja neprestano raste.
Ipak, on je istovremeno priznao da Rusija koristi stvarne probleme poput niskih plata. Zbog toga, kako je upozorio, pripisivanje nepopularnosti vlada ruskim dezinformacijama može dovesti do pogrešne procene dubljeg nezadovoljstva koje pogađa zapadna društva, uključujući opšti zamor zbog troškova rata u Ukrajini.
Roberto Vanači viđen kao mogući kanal ruskih poruka
U Italiji se Roberto Vanači, lider krajnje desne stranke Futuro Nazionale, koji je doveo u pitanje stabilnost Melonijine koalicije, smatra najverovatnijim prenosiocem ruskih poruka tokom predstojeće izborne kampanje, koja bi mogla da bude održana već u aprilu.
Govoreći pre istrage o tome da li njegova stranka predstavlja oživljavanje fašizma, Vanači je sa ironijom reagovao na kritike.
– Upravo sam saznao da sam „mandžurski kandidat“ kojeg je Ruska Federacija poslala da se žali na nepristupačne cene goriva u mojoj zemlji, Italiji. Oprostite mi, ali i dalje mi je teško da prihvatim ideju da je neslaganje sa ortodoksijom Brisela sada, praktično, jednako nelojalnosti prema Zapadu – rekao je Vanači.
Ukrajina kao evropska škola modernog ratovanja
U pokušaju da promeni percepciju o Ukrajini, tako da se ona ne posmatra kao finansijski teret već kao zemlja koja Evropu uči savremenom načinu ratovanja, Krozeto je angažovao bivšeg ukrajinskog ministra odbrane Mihajla Fedorova kao neplaćenog savetnika za inovacije.
Išinger je pohvalio tu odluku, ocenivši da Ukrajina poseduje najbolje opremljenu i najmoderniju vojsku u Evropi.
U Ukrajini se svakog meseca proizvodi oko 200.000 dronova, dok je cilj da se tokom 2026. godine proizvede više od sedam miliona.
Kako bi podržalo takav rast proizvodnje, u zemlji je osnovano oko 500 malih i srednjih kompanija koje se bave proizvodnjom i sklapanjem dronova. Oni se sklapaju čak i u malim radionicama, pri čemu se uglavnom koriste kineske komponente.
Komentari (0)