Predrag Živković Tozovac je rođen 22. januara 1936. godine, a preminuo 6. aprila 2021. godine. Pesme ovog folk pevača su poznate velikom broju generacija i ni jedno kafansko slavlje ne može da prođe bez njih. Kad je u pitanju Tozovac biografija ovog velikog srpskog pevača nam govori o njegovoj velikoj ljubavi prema muzici, veselju i zabavi.F
Tozovac – biografija, privatan život
Rođen je u Kraljevu, još kao mali je pokazao veliko interesovanje za muziku. Njegov otac je bio harmonikaš od koga je Tozovac nesumnjivo nasledio muzički talenat, ali i nadimak, jer je svima bio poznat pod nadimkom Toza.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv
1941. je bio sa roditeljima u restoranu “Evropa” gde je čuo pevačicu kako peva pesmu “Gloubice bela, što si nevesela”. Zamolio je oca da pita pevačicu da pesmu otpeva još jednom, kako bi je bolje upamtio.
A kad se vratio kući za veoma kratko vreme je bio u stanju da odsvira čitavu pesmu, čime je potpuno fascinirao svoje roditelje.
Nažalost, 1941. godine se dogodilo nešto što je uticalo na čitav Predragov život, otac mu je u oktobru te godine streljan od strane nemačkih vojnika sa još par hiljada Kraljevčana.
Tozovac je ostao samo sa majkom i bakom, koje su se trudile da mu obezbede što bolji život u teškom i nestabilnom periodu za čitavu državu.
Upisao je gimnaziju u Kraljevu, ali ga učenje nikad nije preterano zanimalo. Došlo je dotle da je mladi Tozovac bio proglašen za najgoreg đaka u čitavom odeljenju. Radije bi gajio golubove nego učio, ali se ipak primirio, poklonio golubove najbližima i odlučio da položi maturu.
Nakon toga, odlazi u Beograd i u pisuje fakultet sa nadom da će postati diplomirani ekonomista. Ali, život je za njega imao druge planove. Biografija Tozovca ovde se preokreće, on počinje da svira harmoniku u orkestrima.
Ekonomski fakultet nikad nije završio, ali stiče diplomu u Višoj komercijalnoj školi u Beogradu.
Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka stekao je ogromnu popularnost na području čitave Jugoslavije sa svojim hitovima koji su poznati i mlađim generacijama.
U mladosti je bio poznat kao veliki zavodnik koji se nikad nije ženio. Zapravo, oženio se tek par meseci pre svoje smrti. Ima dva sina iz svojih vanbračnih veza.
Retko kad je govorio o svojim ljubavima u javnosti. Poznato je da je bio u vezi sa glumicom i pevačicom Biljanom Ristić. Jedino je o njoj pričao zato što je znao da ona neće imati ništa protiv da se njeno ime spomene u javnosti.
No žena koja je obeležila njegov život i kojoj je posvetio pesmu “Mima” jeste Emilija Tozovac, kojoj on tepa – “Mima”. Kaže da se u Mimu zaljubio čim ju je ugledao i da je njihov odnos veći od ljubavi.
Dugo su bili u vanbračnoj vezi, čak tri decenije, ali su se venčali tek pre nekoliko meseci.
Ono što je još specifično za Tozovca, je da jeste njegova dobronamernost i duhovitost. Nije u konfliktu ni sa jednim pevačem, niti je priređivao skandale o kojima su svi pričali. Zato je izuzetno voljen od strane svih i to se da videti po tome što domaće zvezde uvek prisustvuju na njegovim koncertima.
Verovali ili ne, Tozovac najviše voli da sluša klasičnu muziku, a omiljeni kompozitor mu je Šopen – što govori da ovaj folk pevač ima instančan ukus.
Muzička karijera
Kad je u pitanju Tozovac biografija ovog folk pevača bitno menja svoj tok 1965. godine, na EP-u objavljuje svoje pesme “Jesen stigla i u naša sela”, “Kad povedem kolo moje”, “Olistala šuma” i “Oči su ti tugom polivene”. Iste godine pravi duet sa Zorom Drempetić, to su pesme “Aj Vojvodino” i “Kad zasvira tamburica”.
Iste godine je učestvovao na dva festivala: Ilidža sa numerom “Momak Ibro zagledao Fatu” i dva puta na Beogradskom saboru sa pesmama: “Često prođem pokraj tvoje kuće” i “Jutros rano devojčica”.
1967. objavljuje singlove “S one strane Morave”, “Zapevaj mi, Šumadijo moja”, “Zašto te zavoleh”. Sa Silvanom iste godine pravi duet “Devojčice garava”.
1969. godine ponovo učestvuje na Ilidži sa numerom: “Violino ne sviraj”, ali nije izabrana za pobedničku pesmu. Pobede na festivalima mu donose dve pesme, obe je pevao na festivalu Pesma leta 1971. i 1972. godine, a u pitanju su numere “Mirjana” i svima poznata “Oči jedne žene”.
Tokom sedamdesetih godina počinje najplodniji period ovog folk pevača. Tozovac biografija tek sad postaje izuzetno zanimljiva, jer objavljuje veliki broj pesama od kojih su mnogi postali kafanski hitovi.
1970. godine sa Bačkim ciganima snima nekoliko pesama, a to su: “Sviraj ciganine”, “Kada odeš jednog dana”, “Lulo moja, sreborom okovana”, “Te merav”. Pravi duet sa Cunetom i numerama: “Zašto, zašto”, “Na rastanku poljubi me”
1971. godine izlazi još hitova, kao što su: “Donesi vina krčmarice”, “Moj Milane” ,”Cica peče rakiju” i “Mirjana”. Iste godine Narodni orkestar sa Lepom Lukić, Mirom Vasiljević, Dragoslavom Genčić, Nedeljkom Bilkićem, Predragom Gojkovićem i Tozovcem izvode numeru “Autobus kolo”.
Sa Narodnim orkestrom je snimio hit “Vlajna”. Na tom EP-u se našla i numera “Kad bi svi ljudi na svijetu” od Arsena Dedića.
1972. godine snima još hitova koji se i danas pamte i pevaju na svim kafanskim slavljima, to su “Mala vranjanka” i “Oči jedne žene”.
Iste godine Tozovac biva proteran iz Jugoslavije, biografija dobija drugačiji tok. Naime njegova numera “Jeremija” je protumačena kao četnička. On odlazi u Nemačku i provodi kod prijatelja dve godine, a kad se vratio tad mu je pasoš bio oduzet. Ipak, sve ovo nije negativno uticalo na njegovu popularnost.
1973. objavljuje još pesama i novih hitova i upravo tu se vidi da na njegov status ne utiče to što se nalazi na crnoj listi. Tu su pesme “Oj Lazare”, “Skitnica sam, majko”, “Beskućnik sam”, “Putevi nam se razilaze”. Ove pesme su zasigurno nastale podu uticajem odsečenosti od domovine.
1974. godine nastavlja da piše i objavljuje još pesama. Na spisku najpoznatijih danas su: “Noć je tiha”, “Neznanka”, “Jovanka” i “Mesečina, mesečina”. “Zašto te zavoleh” je njegova legendarna pesma za koju je tekst pisao Mića Milutinović, a Tozovac se sam pobrinuo za muziku.
Nastavljaju da se ređaju hitovi tokom celih sedamdesetih i osamdesetih. Ne smeju se propustiti sledeće numere “Ti si tuđa žena”, “Nevernica” i “Pesma rodnom gradu” iz 1975. Iz naredne godine su najpoznatije pesme “Ne čekaj me majko”, “Životu sam život dao” i “Sretoh jednom oči plave”.
1977. je objavljena poznata pesma “Oj Jano, Jano” i “Bekrija”, a naredna godina je obeležena pesmom “Oj javore, javore”. 1979. godine je objavio jednu od najpoznatijih pesama u njegovoj karijeri “Leno, Magdaleno”. Tekst za ovu pesmu je pisao Aleksandar Saša Paunović, a muziku je pisao Tozovac.
1982. objavljuje studijski album pod nazivom “Voleću te do kraja života”, gde su se proslavile pesme “Ovde Cigani” i “Lepa Nišlijka”.
1984. godine Tozovac ne prestaje sa hitovima, a njegova biografija ide uzlaznom putanjom. Tada objavljuje pesme “Došlo je vreme da se ženim” i “Ide Mile lajkovačkom prugom”. Naredne godine ima još novih hitova: “Skeledžija na Moravi”, “Moja mala kraj Dunava”, “Uzmi sve što ti život pruža” i “Ti si me čekala”.
1991. godine izlazi još jedan album, njegov naziv je “Kako da ti kažem”. Na ovom albumu proslavile su se numere “Sanja”, “Šumadija” i “Jutro”. Tokom devedesetih godina mnoge diskografske kuće objavljuju izbor njegovih najvećih hitova, kojih u ovom periodu ima pregršt.
Tozovac nam je 2002. godine poklonio poslednji album sa nazivom “Žena neverna”. Ne prestaje da održava koncerte širom sveta, ne samo Balkana. Ostaće upamćen njegov poslednji veliki koncert koji je održan 2012. godine u Sava Centru. Nekoliko sati su njegovi najveći obožavaoci u prepunoj sali slušali svoje omiljene narodne pesme.
2012. godine postaje zaslužni gražanin Kraljeva. 2018. godine dobija zlatni mirkofon grada Beograda kao priznanje za sva postignuća u svetu muzike.
Pored toga što je pisao muziku za svoje pesme i pevao, poznato je da je pisao muziku i za razne filmove, kao i za druge pevače. Pored toga glumio je u nekoliko domaćih filmova, gde obično glumi pevača. U pitanju su “I Bog stvori kafansku pevačicu”, “Život je lep”, “Obraz uz obraz”, “Momčine”, “Otpisani”, “Prva srpska železnica”, “Balkan ekspres 2” – za ovaj film je pisao i muziku.
Nesumnjivo je da je Tozovac i njegova biografija obeležila muziku na ovim prostorima. Danas njegove pesme bude nostalgiju i pozivaju na najbolje kafansko slavlje uz lepe žene, dobro piće i odlično veselje. Tozovac će uvek biti sinonim za dobru muziku i dobar provod.
Smrt pevača
Predrag Živković Tozovac je preminuo 6. aprila 2021. godine od posledica koronavirusa. Njegov organizam nije upseo da se izbori sa ovom bolešću.
Izvori:
https://www.biografija.org/muzika/predrag-zivkovic-tozovac/
https://www.sveopoznatima.com/predrag-zivkovic-tozovac-biografija/
Izvor: Objektiv.rs, www.biografija.org
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)