ISPOVEST

Ivan u inostranstvu zaradio 6.000 evra, pa doživeo PAKAO: “Srbi su baksuzi, tretirali su me kao ĐUBRE”

Sve to lepo zvuči, ali već posle nekoliko dana shvatio sam da sam pogrešio što sam raspakovao kofere, jada se muškarac

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Pexels/Inzmam Khan

Život piše romane, a upravo jedan takav slučaj se dogodio izvesnom Ivanu 2017, koji je tada imao 27 godina i koji je otišao u obećanu zemlju Katar, kako bi radio i zaradio.

Pre manje od jednog veka, Katar je bio pravi primer siromaštva, da bi se kasnije našao na vrhu liste najbogatijih zemalja sveta. U ovoj državi sistemi obrazovanja i zdravstvene zaštite su potpuno besplatni, stalan i siguran posao su zagarantovani, a voda i struja se ne plaćaju. Kada čovek pogleda sa strane, moglo bi mu se učiniti da je reč o pravom raju na zemlji, međutim, da nije sve baš kao što izgleda svedoči i iskustvo jednog Beograđanina koji je 2017. godine iz pomenute zemlje otišao besan i razočaran, a mi vam u celosti prenosimo njegovu ispovest.

Naime, čuvši da je Katar odlična prilika za napredak, tada dvadesetsedmogodišnji Beograđanin po imenu Ivan je odlučio da svoju sreću okuša tamo. Nakon nekog vremena provedenog tamo, on se vratio sa 6.000 evra na računu ali i ogromnom količinom nezadovoljstva i razočarenja.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

– Mi Srbi smo baksuzi. Večito radimo za druge, dok njima padaju pare s neba bez ikakvog truda – rekao je on.

Katar je zahvaljujući svojoj energetskoj industriji, odnosno nafti i gasu postao jedna od najbogatijih država na svetu. Zvanični podaci CIA svedoče da čak 14 odsto domaćinstava u ovoj zemlji predstavljaju milionere, a nezaposlenost iznosi samo 0,1 odsto. Porez ne postoji, a ne plaćaju ga ni strani državljani koji imaju imovinu u ovoj zemlji, što je i jedan od razloga zbog kojeg Katar privlači i veliki deo našeg stanovništva.

– Sve to lepo zvuči, ali već posle nekoliko dana shvatio sam da sam pogrešio što sam raspakovao kofere. Tamo ti za najmanju grešku ili ako ne ispuniš njihova nerealna očekivanja, samo uruče kartu za povratak kući – prepričava Ivan svoje isksutvo, dodajući da je potpuno nevažno da li ste tamo otišli da radite kao fitnes instruktor, konobar, ili menadžer hotela.

– Svima su dostupni isti uslovi. Saune, bazeni, masaže, teretane, skupa hrana… ništa nije problem. Imaju previše para i ponašaju se bahato jer mogu sve da kupe, naročito radnu snagu – govori Beograđanin i dodaje:

– Oni imaju novac, ali ne i znanje i sposobnost. Zato unajmljuju nas. Mi Srbi smo baksuzi. Večito radimo za druge, dok njima padaju pare s neba bez ikakvog truda – dodaje on.

– Više nego u bilo kojoj drugoj državi, sve se vrti oko para. U mom slučaju, nakon prvog radnog dana, dok sam se još upoznavao sa poslom, nisu bili prezadovoljni i samo su me obavestili da mi je kupljena karta za povratak.

– Iznenadilo me jer sam u Srbiji dao otkaz, ostavio sve da bih došao u Katar. A oni “seku” ljude bez razmišljanja – iskreno se požalio on.

Stjuardesa Ana posle 6 meseci dobila otkaz: VODILA LJUBAV u toaletu, a tek šta je uradila usred sletanja 

Ivanovo iskustvo je i jedno od objašnjenja koje nam može poslužiti kao povod za šaljivu tvrdnju koju Srbi jedni među drugima prepričavaju – odnosno da su im u Kataru koferi uvek spakovani i da su konstantno u pripravnosti.

Ivan je ispričao i da je čuo za dosta sličnih slučajeva, odnosno da su ljudi odlazili tamo i zadržavali se svega po nekoliko dana. U njegovom slučaju je bilo malo više sreće – ostao je mesec dana i ipak zaradio neki novac. Ivan je dodao i da je najgora situacija u sportu i da su igrači pod ogromnim pritiskom, budući da su primorani da na svakoj utakmici daju po pet golova ili mogu da se pakuju i kreću nazad u svoje zemlje.

– Imao sam utisak da su oni nezadovoljni zbog života koji trenutno vode. Novac je u njihovu zemlju privukao ljude iz celog sveta, promenio im način življenja, a svi znamo koliko su te države zatvorene – požalio se on i dodao:

– I sad kao da nam se svete takvim ponašanjem, a sami su nas tražili. Zato se igraju sa ljudima i menjaju ih kao na traci.

Nakon što se vratio u Beograd, Ivan je morao da se privikne na nekadašnji način života i da povrati sve što je izgubio, ali je istakao i da ne veruje da bi se opet upustio u ovakvu avanturu.

– Kada su me prijatelji pitali da li da i oni idu, svima sam rekao da mogu da se upuste u to samo ako imaju jak želudac. Pare se potroše brzo, ali osećaj da te neko tretirao kao đubre, isparava mnogo sporije – završio je on svoju ispovest.

Izvor: Objektiv.rs, Telegraf

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar