Kada je pre tačno 30 godina oformio specijalnu telefonsku liniju za grešnike, pokajnike i ostale Njujorčane koji su nešto teško nosili na duši i leđima, Alan Bridž mislio je da mu se niko neće javiti.
Dogodilo se sasvim suprotno. U roku od samo dve nedelje, on je bio taj koji se pokajao i poželeo da se nikada nije ni rodio.
Monstrum silovao 32 device: Žena mu napravila ovu grešku, a onda su prokleli dan kad su se rodili
Kako se doselio u, po mnogima najvažniji grad sveta daleke 1977. godine, Bridž je video da je u njemu mnogo usamljenih duša, ali i raznoraznih problematičnih persona koji, ko zna šta su pre sve radili ili šta još rade. Ono što je najviše video je da ljudi u sebi nose neku gorčinu, neko kajanje.
Nakon što je tri godine bio prodavac u prodavnici tepiha, 1980. godine dobio je dozvolu da uvede u svoju kancelariju “liniju za grešnike” odnosno “izvini” liniju, telefonski broj na koji bi mu se javljali ljudi koji ni u crkvu ne smeju da odu koliko su toga lošeg držali u sebi.
Po Menhetnu je pre toga delio letke i oglašavao se po banderama ostavljajući svuda taj broj telefona. Prvog dana po uspostavljanju linija, uglavnom su ga zvali nevernici i žene lakog morala da se ispovedaju.
Svima je davao garanciju da dalje od njegovih ušiju neće ići njihove priče. Međutim, već sledećeg dana pozvao ga je ubica!
“Ubio sam troje ljudi. Bio sam u zatvoru. Imam ogromnu želju da ponovo ubijam. Kako da sputam to u sebi”, upitao je Alana nervozni muškarac.
Alan je probao da mu pomogne i u toku razgovora shvatio je da će pre izigravati psihijatra nego običnog slušaoca, poput sveštenika u crkvi.
Narednog dana zvali su oni koji su varali, krali, imali bludne misli, rasisti, a onda i silovatelj. Kada mu je ovaj poslednji ispričao gde je ubio svoju žrtvu, Alan je po prvi put u životu osetio gađenje, ali i strah. Naposletku i želju da zove policiju.
“OVAKO se kod nas VOLI profesorka”: Dovela učenika na razmeni u kuću i vezala ga – muž sve posmatrao
Nije znao šta da radi. Ako se uplete u ovo, izgubiće glavu. Sačekao je još desetak dana.
Posle ubice i silovatelja, pozvala ga je sadistički nastrojena žena koja je otkrila da svaki dan bije svoje dete. Na kraju, kada se javio čovek iz Nju Džersija koji se kaje što je ubio 5 devojaka, Alan je prelomio.
Pozvao je policiju i tražio prvo zaštitu za sebe. Dobio je dva čuvara ispred ulaza u zgradu. Od narednog dana, posle velike agonije u sebi, zbog koje je razmišljao i da pobegne negde daleko, prihvatio je da bude neka vrsta “krtice”, doušnika, prijatelja policije koji će im prijavljivati sumnjive pozive i pomagati u hvatanju negativaca.
U narednih nekoliko godina, telefon za grešnike zvonio je i po 100 puta dnevno. Alan Bridž unajmio je i sekretaricu koja bi takođe slušala razne probisvete, manijake, lopove i predatore kako otkrivaju najveće tajne. Inače, kada je sve započeo 1980. godine, tada je upoznao i devojku Marisu koju je kasnije oženio.
Zašto je ovo važno za priču?
Zato što je Alan poginuo 1995. godine na skijanju. Iza sebe je ostavio Marisu, decu i više hiljada traka sa snimcima priznanja kriminalaca za zlodela. Policija je godinama posle njegove smrti slušala te pozive i zahvaljujući njima, Njujork je u jednom momentu bio daleko bezbedniji grad nego pre “linije za pokajnike”.
Marisa je nedavno u svom podkastu ispričala celu priču i pustila je nekoliko traka od pre 40 godina da slušaoci čuju koliko je njen pokojni suprug bio važan za Njujork.
Čak je i svoju emisiju nazvala “Linija za izvinjavanje” u čast čoveka koji je želeo da olakša ljudima život, a zapravo je mnoge neplanirano slao i iza rešetaka.
Komentari (0)