Veljko Belivuk poznatiji kao Velja Nevolja, koji je uhapšen zbog sumnje da je vođa mafijaške grupe odgovorne za seriju otmica, ucena i zverskih ubistava, dosad se triput našao na optuženičkoj klupi, ali nije proveo ni dan iza rešetaka.
Naime, za napad na obezbeđenje direktora FK Partizan Miloša Vazuru dobio je godinu dana kućnog pritvora bez elektronskog nadzora, ali su znatno zanimljivija druga dva suđenja – za napad na splavu “Blejvoč” i za ubistvo Vlastimira Miloševića u Ulici 27. marta u Beogradu, piše Srpski telegraf.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Naime, za prvi slučaj je u ponovljenom postupku dobio kaznu nižu od minimalne u dužini pritvora, s olakšavajućim okolnostima da dotad nije bio osuđivan i da osniva porodicu. Za pomaganje u likvidaciji u januaru 2017. oslobođen je jer su kontaminirani njegovi DNK tragovi na mestu ubistva i na vozilu korišćenom za likvidaciju.
SLUČAJ “BLEJVOČ”: OD POKUŠAJA UBISTVA DO TEŠKIH POVREDA
Belivuk, kao šef obezbeđenja, zabranio je 2007. ulaz u “Blejvoč” nekolicini mladića koji su došli da proslave rođendan. Iako su momci odustali od ulaska, obezbeđenje ih je napalo. Belivuk je, prema prvim iskazima svedoka, udarao pištoljem po glavi Bojana M. dok ga nije oborio, pa je nastavio da ga udara metalnom barskom stolicom. Hicima iz pištolja je pogodio Bojanovog prijatelja Darka D.
Prvostepeno je osuđen 2009. na godinu i dva meseca zatvora za nanošenje teških telesnih povreda i nedozvoljeno držanje oružja. Međutim, Apelacioni sud obara ovu presudu i nalaže novo suđenje, koje je vodio sudija Zoran Ganić. Novi proces počinje tek 2015. godine, a tužilac Slobodan Rašić menja optužnicu i, umesto pokušaja ubistva, Belivuka tereti za nanošenje teških telesnih povreda.
Ganić u novembru iste godine donosi presudu i osuđuje ga na kaznu manju od minimalne, odnosno na pet i po meseci zatvora, tačno onoliko koliko je proveo u pritvoru.
“Iz iskaza svedoka je utvrđeno da je Belivuk napao mladića, ali sud ne smatra da postoje otežavajuće okolnosti. Kao olakšavajuća okolnost, uzeta je činjenica da optuženi nije bio osuđivan i što je zasnovao porodicu”, piše u obrazloženju presude koju je doneo Ganić.
Samo tri meseca kasnije presudu je potvrdio Apelacioni sud. Do okončanja postupka zastarela je optužba za posedovanje oružja. Inače, Belivuku je za pokušaj ubistva pretilo najmanje 10, a za teške telesne povrede od tri do pet goidna zatvora, da bi na kraju dobio samo pet i po meseci i izašao iz pritvora.
Svedok menjao iskaz
Postupak je počeo 2008, a sedmogodišnje suđenje su obeležile brojne kontroverze. Tužilac je u rukama imao svedočenje svedoka koji su teretili Belivuka, a napadnuti mladić i jedan radnik obezbeđenja takođe su ga prepoznali kao napadača. Međutim, u kasnijem toku suđenja radnik obezbeđenja negirao je raniji iskaz da je Belivuk pucao u Darka D. i rekao da je takav iskaz dao jer mu je policija pretila.
UBISTVO NA ŠINAMA: KAKO JE NESTAO NEVOLJIN DNK
Krajem januara 2017. na tramvajskim šinama u Ulici 27. marta nađeno je telo Vlastimira Miloševića, koji se bavio poslovima obezbeđenja. Posle više od godinu dana suđenja, promenjenih iskaza i kontaminiranih dokaza za ovaj zločin niko nije osuđen, mada se očekivalo da bude brzo rešen.
Na optužnici su se našli Veljko Belivuk, njegova desna ruka i kum ubijenog Marko Miljković i Mirko Kojić, koji nisu optuženi za ubistvo, već za pomaganje nepoznatom počiniocu. Prema optužnici, ubica je pobegao automobilom koji je kasnije nađen zapaljen i koji su kupili Miljković i Kojić, a tablice s drugih ukradenih kola je stavio Belivuk. Sudnicom su prodefilovali brojni svedoci tužilaštva, među njima prodavac pomenutog auta i radnik gradske čistoće koji je video ubistvo. Takođe, tužiocu su na raspolaganju bili i snimci kamera, kao i Belivukovi tragovi na zapaljenom automobilu.
Međutim, ključni dokaz, Belivukov DNK, pao je na sudu posle svedočenje veštaka Milice Keckarević Marković. Ona je potvrdila da su njegovi biološki tragovi nađeni na bravi gepeka automobila korišćenog za ubistvo, ali da su tragovi bili pomešani s drugim. Iako je u krivičnoj prijavi dostavljenoj tužilaštvu pisalo da je Veljin DNK nađen i na kapiji zgrade u kojoj je stanovao ubijeni, veštak je to porekao i naveo da je reč o grešci u komunikaciji između nje i policije i da zapravo na kapiji nije nađen dokaz koji vodi do Belivuka. Iz njenog svedočenja je otkriveno i da neki od prikupljenih dokaza nisu mogli da budu korišćeni na sudu pošto ih je kontaminirao policajac tokom uviđaja!
U maju 2018. sudija Višeg suda Slavica Nikolić oslobodila je sve okrivljene. Istakla je da nije sporno da je Belivuk imao kontakt sa automobilom, kao i da su druga dvojica učestvovala u toj kupovini, ali da nije dokazano da su znali da će biti korišćena prilikom izvršenja krivičnog dela.
“Postoji stepen sumnje da su okrivljeni, na neki način, imali veze s ovim krivičnim delom, ali to nije dovoljno za osuđujuću presudu za koju je potrebno da postoji izvesnost”, rekla je Nikolićeva u obrazloženju oslobađajuće presude.
Ovu odluku potvrdio je i Apelacioni sud, kojim je predsedavala sudija Tatjana Vuković, u februaru 2019.
Tužilac tražio 10 godina
Tužilac Aleksandar Isailović je u završnim rečima zatražio da Belivuk bude osuđen na zatvorsku kaznu ne manju od 10 godina. Iste kazne je zahtevao i za Marka Miljkovića i Mirka Kojića, kom se sudi u odsustvu, navodeći da je motiv ubistva karatiste bio sukob Belivuka i Miloševića oko poslova obezbeđenja. Tužilac je tada naveo i da je Belivuk nameravao da preuzme poslove obezbeđenja lokala u kojima je radio Milošević.
Otkriveno BLAGO u “kući smrti” Veljka Belivuka! Među gomilom novca pronađena i MISTERIOZNA stvar
Komentari (0)