Dok su zaposleni u kladionicama i kazinima doživeli da budu odbijeni za kredite i kreditne kartice zbog posla kojim se bave, iz Udruženja banaka Srbije kažu da to nije pravilo i da se svaki zahtev konkretno razmatra. U Narodnoj banci Srbije kažu da nema propisa koji bi obavezivao bankare da odbijaju kladioničare, ali da banke imaju apsolutno pravo da odluče da li im je u interesu da daju kredit ili ne.
Kako nam je ispričao Beograđanin Ilija R., koji već godinama radi u kladionici, nedavno su ga u banci u kojoj ima račun odbili za kreditnu karticu. Naime, nije ni uputio zvaničan zahtev, jer su mu na šalteru rekli da ne izdaju takvu vrstu bankarskih usluga zaposlenima u firmama koje se bave igrama na sreću, klađenjem, kazinom, firmama koje trguju oružjem i ekološki visokorizičnim kompanijama, pišu Novosti.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Bio sam šokiran, jer moja primanja nisu milionska, ali su redovna i nikad nisam bio neredovan platiša”, rekao nam je sagovornik.
“Razmatram da promenim banku, ali sam saznao da će me verovatno odbiti i u drugim bankama, a da pritom i ne dobijem zvaničan odgovor ni objašnjenje zašto me odbijaju.”
Bankari nekoliko finansijskih ustanova nezvanično su nam potvrdili priču o crnim listama zanimanja, jer svaka firma koja ima rizično poslovanje, odnosno kod koje se može desiti da bankrotira ili bude zatvorena u kratkom roku, spada u visokorizične. Tako, kako su nam rekli i zaposleni, mogu da ostanu bez plate, a banka bez svojih rata. Kako kažu, klijent koji je potencijalno nesiguran da izmiruje obaveze, za banku spada u rizičnu grupu.
Sa druge strane, prema rečima Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, ne postoje za banke apriori nepoželjna zanimanja i nepoželjne firme.
“Veliki broj ljudi koji se bave tim poslovima i rade u kladionicama je dobijalo kredite, i stambene i ostale”, kaže Vasić.
“Ne postoji crna lista. Moguće je da je klijent konkretno odbijen zbog nekog raloga koji banka smatra rizičnim, konkretno, ali ne zato što je zaposlen u kladionici. Ako se to i dogodilo, svakako može da promeni banku. Može i firma da posluje sa gubitkom da bude nesigurna, pa da to bude razlog što je klijent odbijen.
Da ne postoji pravilo koje bi bankama branilo da kreditiraju kladioničare, potvrdili su nam i u NBS.
“Sa aspekta važeće regulative kojom je uređeno poslovanje banaka u Srbiji, ne postoji apsolutno nijedno pravilo u skladu sa kojim bi bankama bilo ograničeno kreditiranje određene kategorije klijenata, poput zaposlenih u kladionicama ili kod bilo kog drugog poslodavca”, kažu u Centralnoj banci.
“Dakle, propisima nisu predviđeni dodatni uslovi koje bi građani, zaposleni u kladionicama morali da ispune da bi im banka odobrila kredit.”
SAMOSTALNA ODLUKA
Banke su dužne da same uspostave i svojim unutrašnjim aktima urede odgovarajući kreditni proces i da u okviru tog procesa urede kriterijume i principe za odobravanje kredita i drugih plasmana klijentima, kažu u Narodnoj banci Srbije. Pri donošenju odluke o odobravanju kredita, banke su dužne da procene kreditnu sposobnost svakog pojedinačnog dužnika kao i druge relevantne faktore. Takođe, o konkretnom izboru klijenta, banke samostalno i slobodno odlučuju.
Novi trošak od februara: Jedan račun se povećava za 400 dinara u proseku
Naravno da je "imidž" samo "imidž" i naravno da se ne pridržavaju sopstvene poslovne politike kada su milioni u pitanju. Međutim, kada se radi o kreditu sa ratom od 200 evra mesečno, od kojih je 15 evra kamata...
Ali zato kada te odbiju za kredit nema objašnjenja zašto si odbijen, jer ako te odbiju zbog "imidža", onda bi taj neki mogao da tuži banku, nisu banke lude, banke pogotovo ove strane, su veoma koruptivne i plasiraju lažnu priču o miru u svetu itd Predsednik Urugvaja Muhika reče u jednom intervjuu koji je dao Kusturici, da nije lopov onaj koji opljačka banku, nego onaj koji napravi banku
Mnoge strane firme, naročiti finansijske organizacije, imaju interna uputstva po kojima određene delatnosti smatraju "neprihvatljivim". Najčešće je to povezano sa ekologijom ali ima i slučajeva tipa proizvodnja ili promet oružjem, u ovom slučaju i igre na sreću. Ta uputstva se primenjuju na nivou holdinga i usko su povezana sa njihovim imidžom. Ne možeš da "gajiš" imidž ekološki svesne kompanije, koja je za mir u svetu i za pozitivan odnos prema društvu i omladini, a da finansiraš prljave tehnologije, proizvodnju oružja, sportske kladionice i prostituciju, mada ovo zadnje kod nas nije ni legalno.