Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Sveta Tri jerarha koji se među Srbima smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hladnih i zlih vetrova.
Sveta Tri jerarha su istorijske ličnosti Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti, a u srpskoj tradiciji se nazivaju Valtazar, Melhior i Kaspar.
Praznik je, u njihovu čast, ustanovljen 1076. godine i to 30. januara po starom, ili 12. februara po novom kalendaru.
Sveta Tri jerarha se slave kao krsna slava, a slave ih mnogi manastiri i crkve kao svoju slavu. Takođe, oni imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januar, Grigorije Bogoslov 25. januar i Jovan Zlatoust 27. januar i 13. novembar.
Sveti Vasilije Veliki je poznat kao veliki svetovni i duhovni učitelj crkve. Sveti Grigorije Bogoslov je i prozvan kao Bogoslov jer je nenadmašno tumačio dogmu, a sveti Jovan Zlatousti je upamćen kao nedostižan propovednik Jevanđelja, zbog čega je tako i nazvan. Svaki svetac imao je svoje pristalice, te se tako podeliše na tri tabora: vasilijevce, grigorijance i jovanovce.
Pristalice svetog Jovana isticali su ga kao slatkorečivog govornika i dobrog učitelja.
Jednom nastade rasprava u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći, ali su se episkopu grada evhaitskog Jovanu u snu javila sva tri svetitelja. Tada su mu rekli da ni jedan od njih nije veći u odnosu na drugog, već da su ravni i jednaki i da su svi poslati radi ljudskog spasenja.
Zato im episkop Jovan, pošto im se svakom ponaosob pomen čini u januaru mesecu, odredi 30. januar (12. februar po novom kalendaru) kao zajednički praznik.
Veruje se da kakvi vetrovi duvaju takvo će vreme u toku godine biti. Zato danas vetrovi ne smeju da duvaju, jer ukoliko ne bude vedro i lepo, mirno vreme, ni godina pred nama neće biti topla i lepa. Ukoliko bude sunčano i bez vetra, pred nama je pravo leto i mirna godina.
Komentari (0)