Sa dolaskom jeseni, približava se i sezona prehlada i gripa.
Zapravo, sada je i najlakše razboleti se, ako uzmemo u obzir da je prepodne hladno, u toku dana se “skuvamo”, a uveče temperature ponovo padaju. Dovoljno da nas produva vetar i eto problema.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ipak, kijati se može i zbog drugih stvari, a sigurni smo, da vam se barem jednom dogodilo da kijate na svetlo ili nešto slično.
Kijanje je uslovni refleks o kom se zapravo malo zna, ali ove činjenice bi trebalo da zapamtite.
Kada kijate, kapljice mogu da se kreću brzinom do 160 kilometara na čas
Možda nije kod svih, ali određeni testovi pokazali tako. Čak su i momci iz čuvene emisije “MythBusters”, specijalizovane za “razbijanje” mitova, uspeli da izmere svoje kijanje i došli do zaključka da se vazduh u proseku kreće brzinom od 48 do 56 kilometara na čas, a kod jačih prehlada oko 130 kilometara na čas.
Bakterije mogu da putuju dalje nego što mislite
Sa jedne strane, naučnici tvrde da određene bakterije mogu da padnu u radijusu od jednog metra, dok su neka istraživanja pokazala da mogu da odu čak 9 metara od vas, navodi se na portalu Huff Post.
Kijanjem do obnavljanja nosnih kanala
Istraživači su godinama pokušavali da odgonetnemo zašto kijamo. 2012. godine, došli su do zaključka da, kada se naš nos preplavi bacilima, javlja se potreba za kijanjem. Kada kinemo kako treba, izbacimo “loše” čestice koje smo udahnuli i priočistimo nosne kanale.
Sunčeva svetlost mnoge tera na kijanje
Golicanje, paprika, biber, prehlade, grip i alergije, nisu jedini razlozi zašto kijamo. Jedna od naučno dokazanih teorija je i kijanje na sunce, po kojoj, svaka četvrta osoba kija usled izloženosti jakoj svetlosti. Ipak, naučnici još uvek ne znaju zašto se ovo tačno dešava.
Potpuno je normalno kinuti nekoliko puta zaredom
“Loše” čestice ne mogu same da izađu iz nosa, te je nekad potrebno da kinete više puta kako biste ih uspešno izabacili iz nosnih kanala.
Oči su uvek zatvorene dok kijamo i na to ne možemo da utičemo
Hteli ili ne, oči će vam uvek biti zatvorene kada kijate i na to ne možete da utičete i kada bi hteli. Jedna od poruka koju mozak dobija prilikom kijanja je da treba da se zatvore oči. To je nevoljni refleks.
Srce ne staje dok kijate
Uprkos pričama i urbanim legendama, srce vam ne preskače, niti staje kada kijate. Ono što se može desiti je usporavanje. Srce može da uspori neznatno, zato što većina ljudi duboko udahne pre kijanja, ali većina ljudi ni ne primeti da im srce nakratko skuca sporije, navodi New York Times.
Kinite glasno, ne zadržavajte u sebi!
Bilo gde da se nalazite, nikad nemojte da prigušujete kijanje. Iako se to dešava jako retko, može doći do povreda kao što su pucanje krvnih sudova u očima, slabljenje krvnih sudova u mozgu, pucanja u ušima ili do problema sa dijafragmom.
Ali, kijanje se može “utišati”
Ako samo imate onaj osećaj da je kijanje na putu, postoji nekoliko trikova koji izgledaju kao da kihaju pupoljak, istakli su stručnjaci za portal Live Science. Pokušajte da trljate nos, pritiskate gornju usnu ispod nosa ili forsirate veliki duboki udah.
Preuzimanje teksta ili delova teksta dozvoljeno isključivo uz navođenje izvora i linka ka stranici Objektiv.rs
Komentari (0)