Ponovo razmatranje da se takozvana Zajednica albanskih opština, koju su oformili 2015. godine Albanci sa juga Srbije, uvrsti kao tema u Briselski dijalog je novi manevar Prištine kako bi sprečila formiranje Zajednici srpskih opština (ZSO) na Kosovu i Metohiji.
Albanska zajednica sa juga Srbije ovu ideju staru sedam godina ponovo želi da stavi na briselski sto u okviru dijaloga Beograd i Prištine i o tome su razgovarali sa Prištinom i Tiranom.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Podmukao manevar Prištine
Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da je ovaj potez sada inicirala Priština, a ne albanska zajednica sa juga Srbije.
„Priština želi da na svaki način spreči formiranje Zajednice srpskih opština koja je dogovorena Briselskim sporazumom i za tako nešto traži različite modalitete. Jedan od njih je da pokuša da veštački izjednači situaciju na Kosovu i Metohiji sa situacijom u ostatku Srbije, odnosno na jugu Srbije“, napominje sagovornik Sputnjika.
Kosovo i Metohija su deo Srbije koji je pod protektoratom Ujedinjenih nacija koji funkcioniše po Rezoluciji 1244, podseća on.
„Ako pričamo o rešavanju kosovskog pitanja to bi trebalo da bude lokalizovana tema jer Srbija ne kontroliše veći deo Kosova i Metohije. S druge strane, Albanci ne mogu da dobiju ono što žele bez dogovora sa nama. Mislim da je ovo što sada rade blokiranje ZSO, a sa druge strane može da se protumači i kao slanje poruke da su spremni na razmenu teritorija, ali ne i podelu Kosova u budućnosti“, uveren je Anđelković.
Reanimacija „končuljskog sporazuma“ iz 2001. godine
Ministar obrazovanja privremenih institucija u Prištini Arsim Bajrami, „ponudio“ je, dan posle parafa na dokument o ZSO, Albancima u Preševu i Bujanovcu pomoć tzv. kosovske vlade u obrazovanju, odnosno snabdevanje udžbenicima na albanskom jeziku. Prištinski parlament je 2003. godine usvojio rezoluciju o osnovnim pravima Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi (tzv. kosovski sporazum) zbog navodnog nepoštovanja „končuljskog sporazuma“ iz 2001. godine, kojim su okončani nemiri na jugu Srbije.
Kosovska rezolucija predviđa ukidanje plaćanja carina na graničnim prelazima, otvaranje kancelarije u Prištini i Gnjilanu za Albance iz „preševske doline“ i postavljanje principa reciprociteta sa kosovskim Srbima.
Končuljski sporazum je predviđao manje-više sve što već Albanci na jugu centralne Srbije imaju u smisli ostvarivanja svojih etničkih prava, ali oni smatraju da taj sporazum nije zaživeo.
Referendumom iz 1992. sa pitanjem „Ko je za političku i teritorijalnu autonomiju u okviru Srbije sa pravom priključenja Kosovu“, gde je više od 99 odsto učesnika odgovorilo pozitivno, Albanci sa juga Srbije su izglasali mogućnost da se pripoje tzv. Kosovu.
Komentari (0)