Glumica Mirka Vasiljević i fudbaler Vujadin Savić već neko vreme žive na Kipru, dok su svojih troje dece Andreja (9), Adrijanu (7) i Mihajla (6) upisali u privatnu englesku školu.
Mirka Vasiljević je u ekskluzivnom intervjuu za Objektiv.rs otkrila da je današnji dan provela opušteno, uz”čiling” u pidžami, iščekujući sutrašnji povratak dece u školu za koji su ona i suprug potpuno spremni.
“Vujadin je kormilo oko njih prepustio meni. Ja ga sve obavestim, a on mi kaže, “ako misliš da je to pametno podržavam”. On je manje boravio u školi, a više na treningu. Deca vole fizičko, ali im škola generalno dobro ide. Ali, ako primetim da su postali tužni ili da imaju problem u ovoj sredini, pakujem kofere za Srbiju, a sa Vujadinom kada se vidimo, vidimo se“, kaže Mirka Vasiljević kroz smeh.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Dva meseca ste bili u Srbiji. Da li ti je nedostajao Kipar i kako si podnela period karantina nakon dolaska?
-Upravo sam dobila obaveštenje da konačno mogu da izađem iz karantina, u kojem sam bila nakon dolaska iz Srbije. Zbog putovanja sam se natestirala toliko, da mislim da bih sama mogla da uzimam briseve. Šalu na stranu, pri ulasku na Kipar morali smo da imamo negativan test, proveravali su nas na aerodromu i testirali svako malo. Ipak. mnogo je teže biti zatvoren u Beogradu, stalno te nešto vuče da izađeš napolje, prijatelji, rodbina, događanja. Na Kipru je to išlo lakše, zatvoren si sa porodicom, tu si gde si i to je to. Najbitnije je da su deca sve vreme sa mnom. Oni su kao moj privezak. Uvek je tako, gde sam ja, tu su i oni.
Sutra vašu decu čeka povratak u školu. Da li se plašiš korone, koje mere preduzimate i da li poštuješ preporuke stručnjaka?
-Ja nisam stručnjak da mogu da znam šta je najbolje, ali ako se pridržavaš preporuka, mislim da ne treba da živiš u strahu, to nije zdravo. Nisam neko ko nema svest da korona postoji i ne mislim da to “neće baš mene”. Ali ako je rečeno da se polazi u školu, ja ću to slušati. Oni na Kipru novu školsku godinu nazivaju normalnim školovanjem, samo sa nekim novim uslovima. Biće ostavljanje dece na određenim punktovima, odakle ih učitelji vode dalje u školu, dok roditeljima nije dozvoljen ulazak. U odeljenju ih je samo 12 i nabavili su dodatne klupe kako bi se napravila što veća distanca. Maske nisu spominjali, ali videćemo šta će biti. Svi smo u “vakumu”, treba da osluškujemo i vreme će pokazati sve. Rano je da znamo krajnji ishod epidemije. 
Foto: Printscreen/Instagram/savicvujadin
Deca su se prebacila iz škole u Srbiji, u privatnu školu na Kipru. Kako im se dopada nov sredina i druga pravila?
– Nedavno su prešli iz naše škole u Beogradu u privatnu školu na Kipru, i bilo je potrebno vreme da se naviknu. Teško im je da savladaju engleske izraze u nekim predmetima, kao što je matematika. Svi su u sportu, a vole i predmet koji se prevodi kao “biblija”. Tamo kroz crtaće i slike uče o veri, ali na neki zanimljiv način. Najstarijem sinu Andreju važno je da se slaže sa učiteljicom, a devojčica Adrijana je razumna i odmah radi domaći kada dođe kući, zbog čega je sa njom najlakše. Najmlađi sin Mihajlo je tvrdoglav i isti je Vujadin. Sa svakim od njih, za učenje imam drugačiji pristup.
Tokom prvog talasa korone, deca su pohađala onlajn nastavu. Jesi li mogla da postigneš sve obaveze u kući sa tri školarca?
– Lagala bih kada bih rekla da to u jednom trenutku nije bilo baš bilo ozbiljno. Do kraja juna imali su onlajn nastavu, a ja sam bila kao ptica trkačica. Jurila sam od jednog do drugog deteta da vidim da li su se uključili, da li ima neki problem. Kao da sam im ja drugi učitelj ili mentor, i moram da priznam da jeste bilo naporno. Njih troje kada se zaređa, trajalo je od 8 ujutru do 5 popodne. Porodično, mi nismo zaluđenci tehnologije, i jedva smo imali dovoljno latopova i telefona. Ipak, na kraju smo se snašli i sve je prošlo dobro.
Za majke sa više dece, koji način školovanja je zahtevniji? Čemu ti daješ prednost?
-Za mene nije postojalo onlajn učenje sve do korone. Kod onlajna je prednost što nisam napeta, nema onoga “obuci se, vozi, sačekaj, kasniš…”. Više sam upućena u to što rade i moram da priznam da osluškujem na vratima njihovu nastavu, da li je sve ok. Naravno, bilo je i pomaganja, kao kod svih roditelja, ali uglavnom kada se radi domaći. Kadaidu u školu, upadam u taj ritam gde živim kao robot, stalno gledam na sat i svaki minut je isplaniran. Jedno, drugo pa treće svaki dan treba odvesti u školu, vratiti kući i voziti na treninge. Živiš samo za raspust. Ipak, od kada je sveta i veka, u školu se išlo, kakva god da su vremena.
Kakav je tvoj stav, da li sva deca moraju da budu odlični đaci, profesionalni sportisti ili su bitne druge stvari?
– Po mojim naočarima se vidi da sam uvek bila štreber. Zato želim da moja deca budu prava školska deca i da im to bude odskočna daska za sve u životu. Rad, marljivost, pedantnost, sve se to iz škole prenosi na život. Ako to nauče, ni u jednoj oblasti neće imati problem. Ipak, na Kipru nemaju ocene, samo kažu da li si zadovoljavajući ili nisi. Vidim da su moja deca zbog toga mnogo rasterećenija, nemaju stres i strah od neuspeha. Kod nas uvek imaš neke “cake” na testu ili ti daju nešto što nisi očekivao. Tamo toga nema, najave ti tačno šta treba da naučiš i to je to. Meni je najvažnije da nauče da budu otresiti, hrabriji za promene, da imaju drugare iz svih zemalja i da im bude normalno da se druže sa Kinezima, Tajlanđanima, Rusima i svim nacijama na svetu, bez razlike.
Piše: Aleksandra Vasić
Preuzimanje teksta ili delova teksta dozvoljeno isključivo uz navođenje izvora i linka ka stranici Objektiv.rs
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)