Krajem decembra prošle godine, uoči meča sa Banvitom u turskoj Superligi, navijači Fenerbahčea okačili su transparent posvećen svom treneru Željku Obradoviću, na kojem je pisalo – ostani sa nama zauvek. Podrška trofejnom stručnjaku stigla je posle poraza od Zenita u poslednjim sekundama meča u Evroligi, trećeg vezanog u tom takmičenju. Fener je tada proživljavao najteže trenutke u Obradovićevoj eri – u narednom kolu izgubio je kod kuće i od Valensije – ali je poruka sa tribina bila nedvosmislena…
I očekivana. Fenerbahče je pod komandom najtrofejnijeg evropskog trenera postao košarkaška sila i ekipa na koju ozbiljno računate kada se pre sezone povede priča o kandidatima za trofeje. A to je Obradovićeva zasluga. Od njegovog dolaska 2013. godine, tim sa Bosfora četiri puta bio je šampion Turske, osvojio je po tri Kupa i Superkupa i konačno, 2017. Evroligu.
Sada je saradnji došao kraj. Obradoviću je ugovor istekao na kraju sezone, a nakon pregovora sa čelnim ljudima Fenera i razgovora sa porodicom odlučio je da napusti Istanbul. Najtrofejniji evropski trener najavio je da će naredne sezone odmarati.
Uspešna priča na Bosforu trajala je sedam godina. Posle odlaska iz Panatinaikosa nakon 13 sezona, te jednogodišnje pauze, Željko Obradović na klupu Fenerbahčea seo je 2. jula 2013. godine. San svih u azijskom delu Istanbula bila je evropska titula, a ko bi to mogao da obezbedi nego čovek koji se do tada osam puta popeo na košarkaški Olimp i čije ime je garancija za uspeh. Žoc je dobio odrešene ruke u stvaranju tima, a budžet koji je klub imao omogućio mu je da bira ono najbolje što evropska košarka može da ponudi. Počelo je stvaranje imperije…
Put do vrha građen je postepeno, ali je već u prvoj sezoni bilo jasno da stvari neće ići lako. Krajnji domet u Evroligi bila je Top 16 faza. Evropske rane zalečene su titulom u Turskoj.
Motivacije nije nedostajalo. Trofejni stručnjak i sam u intervjuima ističe da je u poslu motivacija važna, te da motivisan čovek može sve. A uz motivaciju bitno je i prilagođavanje, što Obradoviću nije bio problem. Uostalom, ne bi svih ovih godina bio u vrhu da se nije uspešno prilagođavao, kako novim sredinama, tako i košarci. Igra se godinama razvijala, napredovala, a on je učio i prikupljao ono što mu može koristiti i nadograđivao svoj sistem.
Da će njegov sistem i u Turskoj biti uspešan nagovešteno je 2015. godine. Fenerbahče je u četvrtfinalu bio ubedljiv protiv tada aktuelnog prvaka Evrope, Makabija i plasirao se na završni turnir u Madrid gde je osvojio četvrto mesto. Te sezone igrači turskog kluba pokupili su neke individualne nagrade – Nemanja Bjelica bio je MVP Evrolige, a Bogdan Bogdanović zvezda u usponu.
Fajnl-for u glavnom gradu Španije bio je prvi od pet uzastupnih koliko ih je ekipa odigrala do prekida ove sezone. Tri puta stizala je do finala i konačno 2017. osvojila evropsku titulu.
Uoči početka istorijske sezone (2016/2017) promenjen je sistem takmičenja. Odlučeno je da Evroligu čini 16 klubova, te da se – pre četvrtfinala i fajnl fora – odigra 30 kola po sistemu svako sa svakim. U takvoj situaciji vidjelo se koliko je Obradović majstor u tempiranju forme. Fener je sporije krenuo i regularni deo završio na petom mestu, a onda u četvrtfinalu počistio Panatinaikos i pored toga što su Grci imali prednost domaćeg terena. Inače, tokom svih godina pod Obradovićem turski tim je u četvrtfinalima igrao spektakularnu košarku i od 17 odigranih mečeva u tom delu sezone izgubio svega dva.
Posle utakmica sa “zelenima” iz Atine evropska titula bila je logičan epilog. Na fajnl-foru u Istanbulu pitanje šampiona nijednog trenutka nije dovođeno u pitanje. Polufinale sa Realom i finale protiv Olimpijakosa išli su u jednom pravcu. Onom Fenerovom. Turski tim prvi put postao je prvak Evrope, a Željko Obradović deveti.
9 titula prvaka Evrope osvojio je Željko Obradović kao trener. Prvu još 1992, sa Partizanom, drugu 1994. sa Huventudom, treću 1995. sa Real Madridrom, narednih pet sa Panatinaikosom (2000, 2002, 2007, 2009. i 2011), a devetu i za sada posljednju uzeo je 2017. sa Fenerbahčeom.
Ostaje žal što desetu titulu šampiona Evrope Željko Obradović nije osvojio pre dve godine u njegovom Beogradu, koji je njegov koliko i rodni Čačak, Badalona, Madrid, Trevizo, Atina i Istanbul. A deseta titula će kad-tad doći. Jer, Žoc je košarkaški Gospodar prstenova. I gospodar evropske košarke.
Fenerov uspeh svih ovih godina ne leži samo u dobrim partijama. Jedan od razloga je i Obradovićev odnos sa igračima, koji ga krasi tokom karijere. Uvek će ih stavljati na prvo mesto i govoriti kako su oni najzaslužniji za sve uspehe. Ima i onih drugih momenata, kada se zacrveni i počne da galami. Tada ne biste voleli da se nađete u koži košarkaša. Ali, Žoc tako reaguje jer veruje. Veruje igračima i pokušava da ih još više motiviše, da ih razdrma. A ako pretera, onda nema problem da im se izvini. Što je i spominjao u intervjuima. Zbog toga ga igrači cene, poštuju i žele s njim da sarađuju. Uostalom, Luiđi Datome je nedavno kazao da je Obradović njihov Džordan. A svi se sećamo scena iz Moskve prošle godine kada je Žoc uzeo tajm-aut i galamio na igrače, a posebno je kivan bio na Italijana.
Takođe, tokom mandata na Bosforu mnoge igrače je lansirao ka NBA ligi. Iz Turske u najjaču košarkašku ligu na svetu otišli su Bogdan i Bojan Bogdanović, Bjelica, Gudurić, Meli, Naneli, Judo i Vonamejker. Sa druge strane Žoc je oživeo karijere Jana Veselog i Luiđija Datomea nakon neuspešnih epizoda u Americi.
Željko Obradović – više od trenera.
Komentari (0)