Džordž Benson voleo je da u tridesetim godinama puno izlazi po Melburnu.
Imao je dobar posao, nije se ženio, živeo je sam. Imao je sve preduslove da mu momački život baš potraje.
U jednom klubu upoznao je Seli. Lepo su se slagali te večeri, pronašli nekoliko zajedničkih tema, ali postojao je i fluid među njima. Međutim, Džordžu se Seli ipak nije toliko dopala da bi mogao da zamisli sebe kraj nje.
Ipak, čisto da popuni naredni dan, izašao je s njom do šetališta. Ništa se među njima nije dogodilo. On nije želeo, iako mu se ona s ljudske strane jako dopala kao osoba.
Posle dva dana dobio je poruku od nje. Pitala ga je da se vide, bila je i malo direktnija.
“Da ne okolišam, dopadaš mi se. Volela bih da se vidimo večeras. Jesi za?”, stajalo je u poruci.
Džordž na nju nije odgovorio. To je bilo 2012.godine.
U međuvremenu se oženio, dobio i dete, ali se i razveo. Mnogo toga mu se dogodilo, a ovog proleća kupio je i novi telefon.
Na njega je prebačeno sve ono što je imao na starom. Pa i Selina poruka na koju je potpuno zaboravio. Tokom epidemije koronavirusa, dosta je bio u karantinu iako nije morao.
Listajući stare poruke naleteo je na Selin poziv na sastanak. Počeo je da vraća film unazad shvativši da je u toj priči ispao budala. Ona uopšte nije izgledala tako loše. Plus, želela je nešto s njim, a i lepo su se shvatali za mnoge životne stvari.
Rešio je da joj odgovori na poruku sad, pa kud puklo da puklo.
“Ćao, Seli. Ne znam da li me se sećaš još. Želeo bih da se vidimo ako si za. Džordž”, napisao je.
A onda mu je zazvonio telefon. Bila je to Selina majka.
“Dobar dan, Džordže. Seli ne može da se javi više na telefon. Ona je početkom godine preminula. Bila je jako bolesna. Izvini što ovako saznaješ”, rekla mu je Selina majka.
Spustio je telefon na sto i počeo da plače. Ceo taj dan ali i do kraja nedelje osećao se jako loše. Na kraju je ponovo pozvao njenu majku i raspitao se šta se dogodilo.
Naredne nedelje otišao je da vidi Seli…na groblju. Doneo je cveće i samo sedeo tamo do kraja dana.
Komentari (0)