Godinama je Artur Kermalvezen, dete začeto uz pomoć donora sperme, svuda oko sebe tražio potencijalnog biološkog oca. Kada se kao odrastao zaljubio u Odri, takođe osobu začetu uz pomoć donora, njihova ljubavna priča dobila je komplikovano pitanje: da li ih je privukla ljubav ili ih je, možda, spojilo zajedničko genetsko poreklo?
Njih dvoje upoznali su se 2010. godine na okupljanju aktivista koji su, poput njih, začeti uz pomoć donora. Odri opisuje njihov prvi susret kao „ljubav na prvi pogled“. Međutim, oboje su znali da pre nego što njihova veza postane ozbiljna moraju da utvrde da li su biološki povezani.
Kada su rođeni, u Parizu su postojale samo dve banke sperme, a mnogi muškarci donirali su spermu više puta. Zbog toga je postojala realna mogućnost da Artur i Odri imaju istog biološkog oca, piše BBC.
Francuski zakon im je otežavao potragu
U Francuskoj su pravila o genetskom testiranju i anonimnosti donora godinama praktično onemogućavala ljudima začetim uz pomoć donora da saznaju svoje biološko poreklo.
Genetski test može da naloži i nadzire samo istraživač, lekar ili sudija, dok građanima za posedovanje kućnog testa može biti izrečena kazna veća od 3.500 evra (oko 411.000 dinara). Zbog toga kompanije poput 23andMe, Ancestry i MyHeritage svoje testove ne nude na francuskom tržištu.
Zakon, koji je na snazi od 1994. godine, njegovi zagovornici pravdaju zaštitom osetljivih genetskih podataka i sprečavanjem porodičnih sporova koji bi mogli nastati zbog neočekivanih rezultata.
Artur, međutim, ukazuje da je Francuska jedina evropska zemlja u kojoj je korišćenje takvih testova krivično sankcionisano.
„Hemija“ je bila trenutna, ali je pitanje ostalo
Odri je po struci pravnica i specijalizovala se za bioetičko pravo. Kada su joj roditelji, već u odraslom dobu, saopštili da je začeta uz pomoć donora, već je dobro poznavala francuske propise koji su garantovali anonimnost donora, čak i nakon njegove smrti.
Ona je, međutim, začeta još 1979. godine, dakle pre donošenja tog zakona.
Dok je tražila druge osobe začete uz pomoć donora koje su rođene pre 1994. godine, naišla je na Artura. On je prethodno objavio knjigu u kojoj je opisao svoju želju da sazna više o biološkom poreklu.
Odri je u njegovim rečima prepoznala sopstvena osećanja. Oboje su imali porodice koje su ih volele, ali su istovremeno bili opsednuti pitanjem ko su ljudi koji su učestvovali u njihovom dolasku na svet.
Kada su se upoznali uživo, privlačnost je bila trenutna. Ali sa njom je došao i problem.
Pre nego što bi mogli da pređu iz prijateljstva u ljubavnu vezu i počnu da planiraju zajednički život, morali su da saznaju istinu o svojim biološkim očevima.
Test koji je koštao 900 evra
Posle meseci potrage pronašli su lekara na jugu Francuske koji je pristao da uradi genetski test. Za 900 evra (oko 106.000 dinara) u gotovini, lekar je testirao Artura i Odri.
Rezultat je pokazao da nisu u srodstvu.
Ipak, ostao je problem – lekar je kršio zakon time što im je saopštio rezultat.
– Brinuli smo da je možda prevarant – prisetila se Odri.
Razmišljali su o kućnom DNK testu kako bi proverili nalaz, ali je Odri, kao pravnica, želela da ostane u okvirima zakona.
Zato je od 2010. godine pokrenula niz pravnih postupaka protiv francuskog sistema. Želela je da sazna da li je njen donor još živ i, ukoliko jeste, da li i dalje želi da ostane anoniman. Pokušavala je da dobije i podatke koji ne otkrivaju identitet donora – koliko je puta donirao spermu i da li je Artur možda među njenom polubraćom i polusestrama.
Njeni pokušaji nisu uspeli.
Posle tri godine pravne borbe, njih dvoje su odlučili da naprave ono što su nazvali „skokom vere“ i venčali se.
Francuski najviši upravni sud odbio je 2015. godine poslednju Odriinu žalbu.
Lekar otkrio detalj koji im je promenio život
Neposredno pre rođenja njihovog prvog deteta, jedan lekar pristao je da proveri kakve informacije postoje o njihovim donorima.
Prema francuskom zakonu, lekar može da ima pristup tim podacima o svojim pacijentima, ali ne sme da ih podeli sa njima.
Ipak, lekar je otkrio da su njihovi donori rođeni različitih godina. To je značilo da nisu mogli biti ista osoba.
– Potpuno je čudno, jer to znači da lekar može da zna više od mene… o meni – rekla je Odri.
Ni ta informacija nije bila dovoljna Arturu. Godinama kasnije, njih dvoje su ipak odlučili da urade kućni DNK test.
Aktivisti koji se bore za pravo na pristup biološkom poreklu tvrde da francuska zabrana nije sprečila građane da koriste takve testove. Organizacija DNA Pass procenjuje da ih je uradilo više od milion Francuza. Mnogi testove nabavljaju preko prijatelja u zemljama gde su dozvoljeni ili koriste servise za prosleđivanje pošiljki iz susednih država.
Rezultat testa potvrdio je da Artur i Odri nisu u srodstvu.
DNK test otvorio vrata ka biološkim porodicama
Rezultati su, međutim, doneli još veća iznenađenja.
Posle tri decenije razmišljanja o tome ko bi mogao biti njegov biološki otac, Artur je na Božić 2017. godine konačno stupio u kontakt sa svojim donorom.
Za Odri je usledio još veći šok.
Među njenim DNK podudarnostima pojavila se žena po imenu Sofi. Odri ju je poznavala – čak ju je zastupala na sudu u slučaju koji se odnosio na slična prava.
Ispostavilo se da je Sofi njena biološka sestra.
Odri i Artur uradili su DNK test zajedno sa još osmoro aktivista začetih uz pomoć donora. Od ukupno deset testiranih osoba, četiri su imale istog donora: Odri, njen brat Piter, Sofi i njen brat Dejvid.
Rezultati su tako pokazali koliko je realan bio njihov strah da bi različite porodice mogle imati decu začet u istog donora.
Konačno je pronašla svog biološkog oca
Godinama kasnije, još jedno genetsko podudaranje sa osobom iz Sjedinjenih Američkih Država pomoglo je Odri da pronađe svog donora, muškarca po imenu Filip.
Postojao je, međutim, novi problem – Filip je već bio preminuo.
Odriina majka je njegovoj porodici poslala pismo zahvalnosti za njegov „poklon“, koji je opisala kao „nemerljiv“.
Filipova porodica pozvala je Odri da ih poseti.
– Svima su oči bile pune suza – prisetila se Odri.
Filipova sestra čak nije znala da je njen brat bio donor.
Susret je Odri doneo odgovore koje je tražila decenijama. Saznala je više o zdravstvenoj istoriji svoje biološke porodice, videla fotografije i video-snimke Filipa.
– Mogu da ga gledam, da vidim kako se kretao i da čujem njegov glas – rekla je.
Njihova borba promenila je francuske propise
Pravna borba Odri, zajedno sa Arturijevom knjigom, doprinela je promenama francuskih zakona o začeću uz pomoć donora.
Prema novim pravilima, osobe začete uz pomoć donora nakon aprila 2025. godine moći će, kada postanu punoletne, da dobiju podatke koji omogućavaju identifikaciju svog donora.
Ipak, Francuska i dalje ostaje među malobrojnim evropskim zemljama u kojima je kućno DNK testiranje zabranjeno.
Za Odri zato borba nije završena.
– Svaka osoba ima pravo da zna svoje poreklo i pravo da zna svoju istoriju – poručuje ona.
Komentari (0)